Недеља

Број 27.

Страна 11.

један комесар, који ће га одвести у притвор. Госпођа Фовелова само што уздану, али не мога ни речи прозборити. — Но ја — настави девојка — гледам у овоме ипак угурсузлук Раулов и Кламеранов. — Шта? Шта хоћеш тиме да кажеш? — То ни сама.не знам. Само једно знам да је Проспер невин. Овога тренутка сам говорила с њим, Да је крив не би се усудио ни да ме погледа. Госпођа Фовелова беше већ отворила уста да призна све Мадлени, али се опет уздржа. — Да ми је знати шта ће још од нас ти одвратни људи, говораше Мадлена. Какве ли ће јоШ жртве тражити од нас? Они хоће да обешчасте Проспера !.., Боље би било да су га одмах убили! Долазак банкарев прекиде њихов разговор. Банкар беше тако узбуђен, да не могаше ни говорити. — Јадник! викаше он. Још се усуђивао мене оптужити... мене!... Кад се његов говор прозре, види се да је хтео рећи, да сам ја самога себе покрао... Па онда и тај Маркиз Кламерански, који не хте веровати мојим речима... И онда, и не водећи никаква рачуна о томе какав је утисак произвео његов говор на жену и девојку, настави причати шта се све од синоћ догодило. — Чисто сам слутио синоћ да ће се тако што догодити! заврши он свој говор. Ето нова доказа, шта може учинити један млад човек, који се одао лакомисленом животу. Ово јутро Мадленина наклоност према својој ујни имала' је да издржи велико искушење. Племенито девојче виде, да је младић, кога она љубљаше, упао у вигове његових непријатеља. ... она беше чврсто убеђена о његовој невиности... она ми-

шљаше да зна п ко је и како је удесио ову заверу против Проспера и она ипак зато не хте га бранити ни једном једином речи. Госпођа Фовелова слућаше да девојка назире право стање ствари, па увпђаше да ће се девојчино подозрење само увећати њеном слабошћу. Ма да беше самртно уморна опет се зато дпже пз кревета и обуче се за доручак. То беше жалостан ручак. Не мога јести нико. Слуге су долазиле п одлазиле идући на врх прстпју п не говорећи ништа, као да се у кући догодила каква страшна несрећа. Фовел оде у свој кабинет и остаде пуна два сахата. Тада момак из бироа пријави г. Кламерана, који је желео да говови с г. Фовелом. — Шта? повика банкар. Зар се осуђУЈе ? Али не доврши; пошто се мало промислио, рече: — Замолите га нека уђе. Он се беше решио да му се освети. Онога јутра, кад беше крађа извршена и каса празна, он је ћутао, али је сад хтео да се освети за увреду, коју му је Кламеран нанео. Али маркиз не уђе. Момак се врати и јави, да маркиз са врло важних разлога жели да говори с г. Фовелом у контоару. — Шта мислите, господппе? упита он. Вама је издано што вам се имало давати? У мојим је рукама ваша квита. Маркиза као да пи мало не увреди овакав дочек. — Ви сте љути на ме — одговори он са свим одмерно, п ја видпм да сам то заслужио. Поштеном човеку увек је жао кад другоме уч:ши какву неправду. Такав је случај и са мном. Кад сам захтевао да с вама говорим овде а не у вашем кабинету, имао сам важног узрока. Ја сам хтео да вам се овде пред нашим чиновништвом извиним.

КРАГН0ВА ЖЕНСКИX ОД КОЖЕ И ПЕРЈА, У НАЈМОДЕРНИЈИМ КРОЈЕВИМА, ПРЕПОРУЧУЈЕ ПОМОДНО ГАЛАНТЕРИСКА ТРГОВИНА КОСТЕ ННКОДЋА И ДРУГ^