Недеља

Број 27.

Страна 9.

што сам жртвовала Мадлену; ништа ме неће нагнати да жртвујем и Проспера. Раул је видео, да још само једно срество има, које је у стању да превије вољу његове мајке и зато је вукнуо с циничким осмехом. — А зар си ти тако сигурна да ја ово не радим у споразуму с Проспером и да он мене не чека да ову суму братски поделимо ? — То је немогућно! — Зар ти можеш веровати да сам ја тек тако случајно сазнао за реч, која касу отвара. — Проспер је честит човек!

тамо где смо га и ношли, рече Раул, кад стигоше горе. Она га не чу и зато мораде он сам да однесе кључ и да га остави својим рукама где му је место. А затим одведе или боље рећи однесе госпођу Фовелову у њену собу и ту је положи на канабе. Кукавна жена изгледаше тако као да је изгубила свест. — Прибери се, мајко! рече Раул навлачећи рукавице. Ти си ми спасла живот, а у исто време указујеш тиме и огромну услугу Просперу. Небој се ничега.... све ће се добро свршити. Проспер ће бити оптужен, биће ваљда и ухапшен... али он

Црква ЏоКа^ница Код В. Длане, подигнута за епомем Карађорђеее погиби^е

— Нема сумње. А то сам исто и ја. Али нам је обојици понестало пара. — Ти лажеш! -—- Не драга мајко, не. Мадлена је напустила Проспера и он се сада труди да се поутеши како год зна. Узе лампу и повуче госпођу Фовелову тако снажно, да му ова не мога дати отпора.... Она је ишла за њим без противљења. — Ама зар Проспер? Зар он да буде лопов ? » Та је питања постављала себи не верујући чисто да је будна. — Ми морамо кључ понова оставити

је спреман на то; он ће порицати све и они ће га најпосле марати да пусте као невина. — Рауле, сине мој, то ће ме убити! Њен глас беше тако тужан, мек и продирућ, да се и Раула окорела срца дотаче и за мало те га не поколеба. Беше већ у пола готов да врати украђен новац. Али помисао на Кламерана, уздржа га од тога. Пољуби мајку у чело и затим брзо изиђе из собе. За то време очекиваше Кламеран с крајњим нестрпљењем Раула у некаквој гостионици .