Недеља

Број 2.

Страна 31.

„Данас не, али други пут," бранио се збуњено и, погледав у часовник, додаде озбиљно: „За мало бих смео с ума ручак. Опростите, дакле, други пут. Збогом!" Од тог доба га ни до данас нисам видео, ни срео. Избегавам га, а он мене, чини ми се, тако исто. М. Ђ. Бугарски

НЕ ЗАМЕРИ ДРАГА! жив. Ј. ЂОРИЋ.

I Ако ме кад-год у животу видиш : Да моје чело црна туга вије И моје око бисер сузе лије Не замери драга! Ако ти зборим а усне ми дркћу И поглед лута слојевима магле, Тад за њим нису моје мисли нагле У царство етерно! Не мисли тада, да у грудма мојим Студеним велом срце ми се крије И куца само, тек што мртво није — Ох, ту је снага! Јер тад осећам неизмерно много Да немам речи да кажем што хоћу Ја не знам тада за мрзост и злоћу — Ох, чедо свемирно! 907.

НаШе с/шке

Нови директор Народне Банке. — На место Бранка Бошковића, досадањега директора Народне Банке, изабрат је и постављен за директора Коста Поповић, први секретар банчии, не само најстарији него и једини чиновник, који јеу служби банчиној од самога постанка њезинога. Банка је лане прослављала двадесетпетогодишњицу свога постојања. То

је била уједно и двадесетпетогодишњица беспрекидне и исправне службе Поповићеве у Народној Банци. Све то побудило нас је да донесемо његову слику, тврдо уверени, да ће он својим опсежним стручним знањима банчине послове, који иначе теку правилним током, још више разгранати и унапредити. Управи Народне Банке може се честитати, што је у особи Поповићевој учинило срећан избор и што је тиме уједно дала могућности, да буде неколико ваљаних банчиних чиновника за један степен унапређено. Батерија Дебанжових топова. — Још колико пре десетак-петнаест година наша стара Дебанжова артиљерија спадала је у ред најбољих топова, са којима смо, према тадањем стању технике, могли слободно ући у борбу са артиљеријом ма које државе. Сада, када је брзометни топ потиснуо сваки други, наша Дебанжова артиљерија завршује првобитну своју каријеру и мора бити преправљена у брзометне топове. На растанку са њом, онаквом каква је до сад била, сматрамо за дужност, да јој очувамо успомену, кад доносимо слику једне Дебанжове пољске батерије од шест топова, која се баш постројила после вежбања на топчидерскоме брду. Авијатика и авијатичари. — У погледу пловљења балона, бродова, аероплана и моноплана по ваздуху учињени су велики напреци у погледу достизања брзине и висине летења. Али ипак за то, још се једнако врше опити и огледи разним направама за летење по ваздуху, које су већином конструисане на основу подражавања тичијем летењу. Један од људи, који се посветио авијатици и неуморно радио на томе, да са монопланом, који је он по Блерију конструисао, достигне што већу брзину, платио је те напоре својим животом. Леон Делагранж, чију слику доносимо, како седи на своме моноплану, успео је да однесе рекорд у брзини, јер је за 2 часа и 32 минута прешао простор дужи од 200 километара. Али баш кад је у близини Бордоа, у Кроа-д-ексу, чинио нове опите прсла је на његовоме моноплану једна од шипака, која је имала везе са моторем, и направа за летење стропоштала се са њим заједно са 20 метара висине. Делегранж је остао на месту мртав. — Интересно је, да сеу последње време авијатици одаје и много женскиње. Једна од најсмелијих авијатичарки је ван сваке сумње лепа Францускиња, г ца Дитрие, која се већ много пута пела на своме моноплану „небу под

КРАГНОВА ЖЕНСКИХ

ОД КОЖЕ И ПЕРЈА, У НАЈМОДЕРНИЈИМ КРОЈЕВИМА, ПРЕПОРУЧУЈЕ ПОМОДНО ГАЛАНТЕРИСКА ТРГОВИНА КОСТЕ НИКОДЦЋН н ДРУГН