Недеља

Број 2.

Страна 21.

кора, коме се надао, дошао је савет; у место презирања виде саучешће; а у место на очајање, наишао је на утеху. Женине речи подигоше је још више у његовим очима... (СВРШИЋЕ СЕ.)

НЛ СВЕТОј ЈЕЛЕНИ Позоришни комад у два чина од г-ђе Северин. Превео М, Ј. Радојеви^, поручник (НАСТАВАК) појава x Исти. — Беца. БеЦА (показује посетницу). — ОвИ би странци желели да походе ђенерала

Бонапарту и (иронично) пратиоце, "који су се жртвовали, да би му ублажили ропство. Наполеон . — Поновите... Беца . — Далеки путници моле, да их прими ђенерал Бонапарта. Наполеон . — Чуо сам добро. Само ми некако изгледа чудноват израз „ђенерал Бонапарта"!.. У осталом нека ме

зове како ко хоће, али ми нико не може одузети оно што сам! У осталом ја никог не могу да натерам да ми какве почасти чини. Људи, који су у гроб сишли, не могу примити походе. Не пристајем. (Беци, која одлази). Је ли та молба баш од речи до речи таква, као што сте је ви исказали? Беца. — Г отово баш тако, ђенерале. Наполеон . — Да... Лепо сте у томе испунили своју дужност. појава xi Исти без Беие Двојица слугу под надзором Маршана ређају столице око великог стола. НаПОЛЕОН (устаје, па иде с једног краја на други). — Чудна жена! Као бајаги уре-

ђује неке ормане, а она се тиме служи да би нашла начин и срества да све чује, да све дозна и да лута као каква утвара по целој кући. Она је шпијун, пакосница! (С подсмехом се клања г-ђи Монтолон, која се непрестано мргоди). Срећна је само што уме да се претвара као да ништа НИЈе биЛО... (Хватајући Гурго-а за уво). Хајд, Гурго, Гургице, чедо моје, не љути се

Српека^ДебанжоВа пољека батерија