Недеља

Страна 58.

Број 4.

III „Ти видиш да те сви обмањују и лажу, и ти им још верујеш... Зар ти не видиш да на тебе гледају као на мртву ствар ? Док си лепа и млада гледају да те искористе, а за тим ?... Избацићете на улицу, јер тело твоје неће увек имати дражи младости, спашће твоје набубреле дојке, снег ће покрити црне власи, а боре ће избраздати твоје дивно лице... Прени се и погледај на твој положај!... Подели цео свет на двоје : на угњетење и угњетаче, где ћеш ти бити ? Ти, што подмирујеш само страсти обесне господе, природна је ствар да ћеш спасти међу угњетене, па ступи смело напред руку под руку са својом угњетеном браћом и бори се за бољу будућност своју и човечанску!... Ево ти моје руке и ја сам један од бораца из тих редова... — Мислиш ли ти, да ти тај, с којнм ти живиш, даје то парченце хлеба, које је тако мало да мораш себе продавати да би довољно имала, само за то што те воли ? Не ! Он само жели да те потпуно искористи, и што је још горе, он хоће да има једино и искључиво право, он хоће сам, по својој вољи, да располаже свима дражима твога тела, он хоће да монополише оно, чиме је природа обасула твоје фино и лепо тело... Не! он ; нити ико други, не сме монополисати природу, то значи убити личност, лишити човека воље и слободе... Прени се и ступи с нама... у борбу... Љубав мушког према женском ?!!?!.. Та то је само маска полних страсти !... Брак ?.. Проституција најниже врсте... „Ја те љубим, ти си моја ! к ... То су речи оних који се крију под маском љубави"... IV „Не знам шта да мислим о овом човеку!.. Леп је! фини, интелигентан, али ја га не разумем! Нешто ме вуче њему! Овако ми нешто и онај плави ваздан наговори, али ја их не разумем ! Шта хоће они ! Па ипак они ми нуде ваздан новога, обећавају интересантности у животу. Али он ми се допада, могу рећи слободно да га волим. То ћу и њему рећи. Ех ! Лули, Лули ! пожури се малко! Господи је досадно без тебе! Збиља шта је то данас са мном ? Не иде ми се у то свакодневно друштво, тако бих радо остала код куће и мислила о оном што ми он рече." V Био је диван дан. Сунце, високо одскочило, понављало је свој свакодневни пут, бацајући зраке доле у честу, и златећи лишће својим сјајем. Честа је дивна ! Неколико ви-

соких дрвета бацају своје дуге сенке и уз њих се пуза бршљан и вилина коса, а све је испреплетано златним зракама сунца. На клупи у хладу седе њих двоје и он „агитује"... — Ја те љубим, не могу живети без тебе! Ти си мк све и сва, ти ме само можеш срећним учинити ! а — и обви око ње своје снажне мишице, а она припи уза њ своје вито тело а усне им се спојише у бескрајни пољубац. Све је ишло својим током... Сунце још једном провири и позлати својим зрацима њене лепе удове... VI „јуче сам шетала са њим. Пошли смо без одређеног циља. Циљ је био... Односно не циљ, но крај шетње био је каб и у свакој мојој шетњи. Не знам, сигурно не разумем, али не могу да нађем разлику између овог револуционара и једног буржое... Па ипак ја њега волим. У недељу у вече ће доћи к мени!.. Ех! Лули! пожури се мало, господа чекају на те!..." VII Ноћ је тиха и дивна. Звезде се осуле небеским сводом, а месец бледи и журно се приближује своме крају, све је краће и краће растојање од хоризонта, и баца своје зраке огледајући се у тихој реци... И последње своје зраке радознало баца у тамну собицу не би ли видео шта раде њих двоје... Али се одмах још журније крену хоризонту и изгуби се тамо негде далеко, далеко било што му је сувише тугаљиво било да гледа оно што се догађа или жали. можда, што није ништа могао ни видети... VIII „Прошло је већ две недеље.... Ја не знам шта је са мном.... Мрзим и њега као и сва остале, и он је као и сви други... Да ли ге мрзиу! ?... Ја не знам... али га више не волим... Да ли је то била љубав? То ми није први пут да сам волела и да су ме уверавали како ме воле и увек се тако свршило... Ах! како је гадан и страшан мој положај!... Што су ме његови другови окупили ? Једнако : „Зашто тако радите ?" Намећу ми силом неке књиге, мисли и ја их и против своје воље примам! Они не знају како се сад мучим !... Сад као да увек стоје иза мене и говоре ми : „Пазите, ако урадите то, пали сте још ниже!" Ах, и ја сад морам опет ићи да увесељавам оне гадове, што туђу крв пију, и... али ја то не мо рам чинити... да... али са оволико прихода не могу изаћи на крај... Хајде, Лули, још да-

НАЈВЕЋИ ИЗБОР ПРЕВЕЗХ и КУМОВСКИХ СВЕЋ1

ИМА ГАЛАНТЕРИСКА И ПОМОДНА ТРГОВИНА КОСТЕ НИКОЛИЋА и ДРУГА