Недеља

Број 4.

Кга>и)цевност

САВА ПОПОВИЋ С а њ и н (СВРШЕТАК) Сад да видимо у томе питању и Сањина и Јурија и Заруђина. Јуриј, као и свуда тако и овде нема јасних погледа, оженити се срамно је, имати сношаја је порок, уздржати се не могуће је; Јуриј се је на послетку због тога и убио, пољубивши једном Зону мислио је да је оскрвнио девојачку чистоту и убија се несвесан тога акта као и свега другог. Сањин полни живот сматра као природну потребу, и кад год се појави та потреба он жели да је задовољи. О томе не мисли нарочито, не ради на томе, јер љубав је за њега само маска, а он је потпуно природан и баца

Страна 61.

оно његово: „Ја нити волим, нити мрзим," и остављање свега случају. Ја сам убеђен да је човеку са првом девизом немогуће живети у друштвеној заједници, самим тим, што је живот само низ пријатног и непријатног. Ми морамо имати естетике, и осећаја како наспрам ствари тако и наспрам људи. Све оно, што је човеку непријатно, он не воли, а оно што не воли, он мрзи. Ставити себи ту девизу значи уништити основе осећаја, уништити бол и чежњу, бол због рђавог и чежњу за бољим, а то је не могуће. У данашњем друштву глупо је остављати се случају. Тамо где нема огромна већина ни најнужнијих сретава, мора се имати извесан циљ, мора се имати план борбе тачно израђен, иначе нема успеха. Јер све оно, што желимо, биће само ако ми свесно радимо на остварењу тога циља. Морам напоменути да Сањин не оставља

маску. Као што он жели да сам задовољи све своје потребе, исто право признајеи женскима. Са женском с којом је задовољио своју потребу поступа као са сестром, он јој је захвалан, гледа у њој биће себи равно. Док Заруђин сматра жену само као створење, које служи само за наслађивање човеку, он од полне потребе ствара разврат. Он је свесно радио да од Лиде створи себи само наложницу и ништа више. Дакле разлика је између Сањина и Заруђина у томе: што је код Сањина иолни живот ириродиа аотреба, код Зару1јина разврат; Сањин сматра жену као биИе себи равно и захвалан јој је за свако задовољство, које му она чини, док Заруђин жену сматра као ствар, која се иосле уиотребе баца. Једна је ствар код Сањина тамна, а то је 1 Ову слику доносимо и у овој свесци, јер је у св. 27. за прошлу годину сасвим рђаво штампана.

утисак борца већ утисак скоро потпуно развијеног човека. У осталом циљ Арцибашева је и био да изнесе тип једног индивидуалисте, а не борца т. ј. човека који данас све залаже за будућност своју и целог друштва. Сањина се његова околина апсолутно не тиче, он се шета са људима, говори, пије, али они на њега не чине нукакве утиске, он са њима нема никаквих ближих веза, изузев најнеопходније. Сањин је потпуно здрав тип једног индивидуалисте, али све је у томе, што ни један индивидуалиста није здрав тип, јер ако изберемо љубав и мржњу, нема везе која би нас везивала, а кад би и то било, човек би се опет у извесној мери морао покорити околини, због економских услова, без којих ни један човек па ни једно друштво не може да опстане. Друштво са апсолутном индивидуалнам слободом је немогуће.