Недеља

Страна 56.

Врој 4.

Наједанпут песма ућута, а диже се граја. Бахалисоа се глас чуо : Гросијана Гросијана. Кад је Гросијана чула његов глас она је уздрхтала, памет јој се помери, и она несретним случајем падне у воду и почне се давити; викала је: помоћ, помоћ! Несретни књижевник био је плашљив те је није могао спасти. Бахалис са друштвом чувши запомагање, појури води као луд. Кад је био код воде било је све мирно, само се нешто кретало пучином, то је била гондола, али у њој није било никога. Књижевник беше скочио и испливао на обалу, д Гросијана се удавила... Сутра дан брзо се пронео глас, да се удавила Гросијана. Рибари и слуге Бохалисове тумарали су у чамцима по води и нису је нашли. Тек после неколико дана леш су нашли и донели кући. Секција би извршена а Грасијана сарањена. Неко време беше прошло и дочу сеза неверство Гросијанино. Бохалис чим је чуо, скљокао се на земљу и остао је мртав. Од тога дана замак је опустео, и њега се почеле довлачити неке авети. Превео Рад. Марковић.

3 И М А 1 СЛИКА

овде онде, јелове шуме, али и то само у пола. На свакој грани ова дрвета носе толико снега, колико га у опште могу понети, све ово грање скупа гради као неке сводове, са којих се уздижу неједнако згомилане масе снежних кристала. Доле, у долини, као да је мучније распознати сеоске куће, него ли шуме и гаезе. Кровови са свим затрпати снежним слојем, под којим се угибају, не могу да се разликују од снежних поља ; једино што плавкаст дим подсећа, да под тим белим покровом живе и раде људи. У овим приликама ветар подиже снег у вихору и тиме застире пут, скидајући га са страна и набацајући га на већ прокрчени пут. Коњи који иначе тако вешто стају ногом, на чврсто земљиште, муче праву муку, прелазећи преко гомила, још нестврднутог навејаног снега ; док један од њих упада до сапи, пред другим се уздиже читав брежуљак згомиланог снега. Олујина што им дува око ушију, снежно прамење што им упада у очи и у ноздрве, сурове псовке возара, нису ни мало пријатне ствари. 2 Ужасан је положај несретнога пешака, који иде преко снежних поља, па га изненадно ухвати смет ! Шта бива са путником у том големом олујином вихору? Ледене иглице, што падају на њега као стреле, ударају га у лице готово да га оснеже, продру му и кроз саме хзљине, а он, увијен у свој огртач, једва се брани од њих?Ако погрешно крочи или скрене са пута, изгуби стазу^ онда је готово неизбежно пропао. Он иде насумице, из рупе у рупу; понекад упадне до поја, са у суви снегстоји тако неко време као да чека смрт; затим се поново подиже као очајник и наново отпочиње свој неједнаки ход, кроз снежне оолаке, којима ! га ветар засипа у лице. Намети чине, да мујехо ризонатчасближи, час даљи.

Тешкоћу зиме опробали су војници српске војске прошле зиме, једни на граничном фронту, други на прузи, трећи код магацина и утврђења., чувајући и обилазећи. Ове теш-

- Сетимо се наших путева! Ниш—Књажевац преко Грамаде—Дервена, Чачак—Ужице преко Јенице одравчина, Ужице—Ваљево преко Букова ЗајечарПараћин преко Калафата—Ртња.

Милина је погледати овај снег од неколико дана. За поглед је врло пријатан његов променљиви украс; он се, доиста, и јавља само за то, да га наскоро нестане. Ко хоће да посматра снежна поља у њихову прзвом изгледу и да их појми у њихову раду као природне чиниоце, треба да их види зими, у време највеће студениТада је "све застрто грдним слојевима воде, која је кристалисана у облику иглица и прамења. При овом преображају равница је изменила изглед јзш више. Снег је спустивши се са свих страна, испунио удубљења, поравнио јаруге, заравнио омање неравнине. Потоци залеђени су. Па и саме реке од крајева залеђене су; по среди матица носи снежне слојеве. Испод великих врхова где се снег гомила у слојевима, високим као кућа, показују се

1 Коришћено књигом: Планина Српске Књижевне Задруге.