Недеља

Страна 82.

Доста је било препричавања ове драме по нашим листовима, ми хоћемо да анализирамо игру наших уметника. Истина, г. Д. Милутиновић није био засут цвећем, као што је била засута Сара Беркар, наша се публика овом приликом могла мање загрејати но франнуска публика, јер Орлић није чедо њене крви, то је чедо далекс-г француског народа. Али се наша публика ипакдивила, и за време сваке преставе, тихо, ћутећи чекала за време пауза друге чинозе који ће је својим дражесним, стварним, па ипак пуним појезије призорима преносити у Шенбрун, на Ваграмско Поље. Г. Добрица Милутиновић дао је много. У његовој игри осећало се да поима високу почаст која му јеуказана тим, што игра дело једнога од највећих сгвремених писаца. Он је с пуно воље и прегнућа, како то давно нијеурадио, израдио дивнуулогу, која упоредо стоји са другим његовим финим, топлим креацијама. Ово је његова улога. Учинилибинеправду, кад га не би замолили, да више пажње обрати оним узвицима после сцене пред огледалом : „Оче мој! Оче мој!..." То би могло бити са више малаксалости, а редитељ би

■ -

гн

.

А -

/

фг* " ■ нИ

№ н-

[Тролетљз двч]в одвпо лшгао наредити да се доцније дазнак заспуштање завесе, како би се онај страх извео до краја једним падом пунимјецања. На Ваграмском Пољу требао би улогу да научи течније, те да у оном заносу не квари публици исти занос прекидањем и муцањем... Био је диван у сцени са Фламбоом у II чину, као и кад узме бошчу на леђа. Једна од најлепших сцена била му је и сцена са Францом I којој је по пзвођењу подобан VI чин. Заносио нас је, силно нас је заносио, па је право да му се одужимо посвећујући оволики став његовој игри. Као такмаци својом игром били су исто толико сјајни г. г. Тодоровић, Гавриловић и Руцовић. Циничан тон, кретање пуно отмености, критично изношење сваке мисли, даје нам право да г. Тодоровићу испоручимо нашу жељу, да нас овом улогом и даље задовољава. Поред добро погођеног држања, орган г. Гавриловића и топло, искрено осећање онога што игра, очарало нас је. Стари ветеран је био толико пријатаи, да се у пријатнијој слици није могао преставити. Г. Руцовић био је до крајности коректан, као и увек. Дао је један тип блазираног дворанина, какав одавно нисмо видели на нашој позорници. А сад обратнмо пажњу на млађе. Почнимо са г. Павићем. (НАСТАВИЂЕ СЕ)

Проле гн=а дечја одепа