Недеља

Страна 100

„ИЗ ТАЈНЕ ЉУБАВИ" VI У метежу друштза једном ћеш ме срести Малаксалог, тромог од борбе и рада Са надама светим, ситог свега, свега, Без икаквих жеља, без суза и јада. Идем да се борим, да живим, да страдам, Да осећај сваки угуши .у крви, Да душом што букти шибам све што пузи, Док ме време и рад ужасно не смрви. И блед и испијен најзад Ћу-ти рећи Да сам те волео, али нисам хтео Да признам да падам под болима тешким Због тебе. Јест, доћи ћу ти са свим свео. И ти ћеш ми дати својс суве руке, Смежурано лице и око без жара; Бићеш као утвар жалосна и бледа, Као нека стварка свештала, отара. И ти ћеш ми дати своје суве руке. Остављена бићеш, јамачно, бар тада. Тада ћу ти доћи без ватре, ал' тако Пун среће некакве пружићу ти руке, Јест! и бићеш моја бар тада свакако, Заплакаћеш, веруј, кад ти кажем скромно Да сам све због тебе утрошио силе Јер Уе нико није волео овако, Изгубљена срећо, младости ми чиле... Заплакаћеш веруј кад ти кажем скромно. Да је прошло доба кад се бајке сниле. Децембра, 1909. год. Београд. Р. ДО. р. —ОЕХЗОМИЛОВАН Ђ. ГЛИШИЋ Покојни Рад. Домановић, причајући свој интимни жквот са покојним М. Ђ. Глишићем, верно нам је преставио тог човека из народа, тог човека, кога није наука метаморфозкрала и модернизкрала: он је остао вечито веран својим народним традицкјама, обичајима, навикама и душевним особинама. Као приповедач бко је такође оригиналан слккар народног живота. Написао је велики број лепих пркповедака и сарађивао је у Отаџбини, Делу, Звезди и т. д. Но, он није писао само приповетке, Свој српској публици позната је Глиигаћева „Подвала", која је увек тако

Број 6

НАШЕ МОДНЕ СЛИКЕ

Нова помодна блуза и нов шешир за [визите јако занимала свакога То се дало видетк и прилкком последњих приказа ич ог комада ове сезоне у позоришту. Као преводилац био је до крајности пажљив и коректан. Познат је његов превод Рата и Мира, који је ремек-дело чистог српског језика. Нооннамједао и Додеовог Јована као превод драматисаног романа. Осим тога превео је читаву засебну литературу од драма, романа и приповедака. Најлепше успомена је оставко у глумачком свету, који је он исто тако волео као и глумачки свет њега. И као управника и као свога драмског писца и преводиоца многи глумци Глишића неће никад заборавити, — бол за њим понеће собом у гроб. Тражећи блаже климе, топлијег сунца и боље друштво, Чича Милован је