Недеља

Страна 126

Број 7

так млађих. Поповић и Новаконић стаиовали су у Никетићевој кући на Калемегдану, први као имућнији у самој кући, а Новаковић, који је живео од „благодјејанија" и савијања „Видовдана" (3 пут у недељи по цванцик зараде), становао је у једном собпчку у авлији. Тај собичак, на коме ниЈе било никакве браве, него само једна реза, прозвали су поменути ђаци „Реаубликом", за то, што су могли у њу ући кад год су хтели, па бпо Новаковић дома или не. Само за време испита била је на вратима тог собичка цедуља: „Молим другове да ме оставе да учим за испит". Изван тога времеиа „република" је била центар онога кола гимназиста, будућих српских књижевника и научника. Ту се ревеном кувао чај и кава и куповале лојане свзће за осветљење „књижевних седница", на којима су читали: Новаковић своје прве чланке и расправе о дебелом и танком јеру и о јоти, Драгиша Станојевић и Мих. (доцкије Радмило) Лазаревић своје лирске и епске песме, Ипократ Ђорђевић своје прве приповетке и новеле. Кеста Поповић је био егроги судија. Ко обећа за прву наредну седницу донеги толико песама или других „сочиненија", па не одржи реч, томе само Коста из Јежевпце рекне: „Непостојан!" Горе му осуде није требало. Ако на пр. Ипократ донесе некакву приповетку „Пустињак" (исга болест, о_д које је патио иДосњије, док га оиај паметни игуман из Шумадије није излечио), Новаковић напише два пут већу критику на ту приповетку, у којој исцепа „сочиненије" иа паранпарче. „У тој калемегданској књижевној „републици", спремали су се ови ђаци за књижевнике... 0 томе, како је Ипократ Ђорђевић прекрштен у Владана, шше Др. Суботић свако:

„Кад је Ипократ свршио и седми (онда последњи) разред гимназије, и до-■ шао да се упипте у правни факултет ЈТицеја, 1862.Ј63. школске године, па је поднео школску сведоџбу: „да је Ипо крат Ђорђевић с одличним успехом свршио гимназију", тадањи декан, Ђура Даничић, почео је с њиме, овакав разговор: „ — Ја бих вам предложио, да ово грчко име замепите каквим српским именом. „ — Зар то може да буде? — зачуди се ђак — за то треба одобрење г. попечитеља внутрених дјела, а ја и не видим за што бих мењао име? „ — Само за мењање презимена треба одобрење г. министра. Прво име може се променути без ичијег одобрења; ви знате да смо Јанићија Кујунџића прекротили у Милана, Косту Новаковића у Стојана, Михаила Лазаревића у Радмила. II ви сте из тога кола младих књижевника. Ружно би било да ви један задржите то иеобично туђинско име. За то вам ја предлажем, да вас заведем оним именом, којим потпиеујете ваше књижевне радове у „Даници"* „И тако је Ђура Даничић, кум и .мептор читавог овог покољења, Ипократа прекрстио у Владана Ђорђевића. (настариће се)

ИЗ „УСПОМЕНА" Вјеп пе поиз гепсј §1 дгапсјз ци ипе дгапсје сЈои!еиг А!ћ*есЈ с!е Миззе!. I Прича о цвету. Заносан, мирисан цвет... Растао је у мојој башти, заливан мојом руком Дивио сам му се. Али Дошао је дан — дан, који ме је занео својим болним јауком. Дочекао сам га снчжна срца и испраћам га оком без суза.

С 1Р Е М Е 3 А ШВАЧЕИДЕВЕРЕ г^нтЕРиек* и помодн* тргобинд у највећем избору препоручује КОСТЕ НИНОЛИЋА И ЛРУГА —БЕОГРАД