Недеља

Број 7

Страна 129

фризуреЦза бал и еалонеку забаву

Ј4зглед фризуре е проФипа!

Ф

бимци на концертном делу последњег концерта сматрају се г. г. М. Мајсторовић, Р. Данић, Д. Витасова и Л. Миловановићева као глумци, Бр. Недељковић као певач, С. Стаковић као флаутиста. На последњам концерту који је био 4. фебруара, „Смегттне прзциозе" од Молијера изведене су у појединим деловима уметнички. Г. г. Мајсторовић (Горжибус) и Данић (од Маскапиља) били су готово уметници. Г. Данић је имао тежу улогу за њега, те је г. Мајсторовић био бољи. Г-ца Витисова је много напредовала од пр^ог концерта, а г-ца Л. Миловановићева која се на првом концерту нгје чула, овом је приликом просто брил.ирзла слободношћу кретања. Обе су рко задовољиле публику. Г. Златановић је могао узети одмерен-лји тон. Г-ца Нешићева и г. Јовановић имају талента. Г. Бр. Недељковић —• тенориста — доста пријатним гласом отпевао је на опште задовољство „Мјзегеге" из Вердијевог ,,Трубадура". Г. С. Станковић и овом приликом задивио је публику својом музичком образованошћу, разуме се према својим голинама, прецизним извођењем „Великога сола" 1 став, од Кулау. Нежне груди онако дугу ствар извеле су до краја без и најмање малзксалости. Хорови су били добро спремљени, боље но раније, али није било ипак без „киксева"

(„Цвеће Цафнало" — дует сопран и алт из ХГ1 руковета од Мокрањца). Г. X. Маржинец као хоровођа заслужује сваку похвалу. Надамо се да је и материјалних користи било, кад је концерат био онако посећен. Није се могло слободно кретати. Било је много лепих госпођица, мало г-ђа мамица ■— које у осталом нису ни биле потребне. Сест је млад, — може се и без њих забављати. Зћк1еп1. Разне белешке

Уговор к л д Но;жанаца Сељаци у Нормандији чувени су као врло смотрени и лукави. Т ко причл познати д-р. Ронзар, који ја ту скоро преминуо у Руану, како му је једном приликом један сељак жестоко падвалио Жена тога сељака бепте јако оболела и сељак потттље по доктопа. Ронзар дођа, ппегледа боле~ницу и препише лек. Дзјући рецепт снужденом мужу, доктор ће рећи: Болест је врло озбитна и доста ће ме труда стати. Имаш ли новаца? — Али драги докторе. Ето онде на пећи спремио сам пет наполеона. То је твоје, па или ми и^лечио жену или је отерао у гроб. " ! Сељанка умре после двадесет дана лечења и лекар потражи сто динара, што му је сељак обећао. — Ама, драги докторе, опрости, али јеси ли ми отерао жену у гроб? — запита ожалошћени удовац.

Ј-5зглед задљег делаРфризуре