Недеља

Страна 128

Чозе;< сам себи никад није смешан и никад није свесган своје трагикомичности. То је човек који је својој малој улози био стално коректан. Г. И Станојевић је био исто тако озбиљан и није тражио ефекте за смех, ма да је по каткад попуштао својој навици и ради сме ха упропастио по коју сцену. Г. Богић, иначе врло симпатичан, у покретима имао јо још нечег касарнског.Симпатичан дочек и венци као еа су га мало збунили. Г. Шапоњић је показао, да наде полагане на њега нису неосноване. Он стално напредује и што је главно у њего^ој игри има све мање е^ноликосги шго обично ние ^лучај код .^лађ лх. Тај случај већ није са г. Попоииием. Бојати се, да нг постане једнолик. То се нашим глумцима нарочито свиђа. Остали су дали добру слику, али у поЈединим сценама било Је неразумевања, као што счо веп напред истакли. Ипак је цео комад показао да глумци лагано почин V Русе. Само се чудимо нашто је било потребно да сеоски племићи излазе у оделу лакеја? и иначе д ста неспретни М. Петровић је у овом оделу био што год хоћете само не племић. ДОидЗо

На дневном ред\', поред Гођевца („Надин" песник), Мдаденовића („Јаворов" песник) и Маговчевића („Јаворов" песник) који су били симпатични загрејао нас је Б. Ј. Продановић револуционарном појезијом („Караџићев" песник) и својом стварном и дубљом песничком скицом Ђ. |Тасић „Моја песма" (, Јаворов пјсник *), Нарочито морамо истаћи прави пе-

& '4.

ра : ;.уд1евати

ОМЛАДИНА

Ђачке дружине Свуда се ради, па је и омладина осетила да је једини услов за успех рад. Омладина је увидела да је наше друштво труло, покварено, да мало ко појима свој задатак у друштву, и са истом вољом са којом поједини њихози старији рзд<? на уређењу друштва, раде у истом правцу и образују себе и околину за борбу са пјкваренима. Ђачке дружине нису више само наивни зборови младежи за певање и смејање. Не. То су прави клубови реорганизатора, рушитеља свега што је старо а покварено, то су културне лиге у правом смислу те речи. Један већи збор ту скоро држан је у II. гимназији. То је био састанак свих дружина осим женске гимназије, која је овом приликом морала изостати због непојамних околности.

ЦИГ^НЧИЋИ ДРЕД ЧЕРТ Ј<Л снички и псс атрачки дар Ђ. Тасића, који је од ; еђих. М. Бсјаћ („Реалкин*' песник и философ) који је неком чудноватом говорничком вештином бранио сзој рад „Ситничарење" успео се изнад о талих, и пока^ао ишзнредну духовитост, брш размишљање и финЈ изражавање. Његова критичко филосифска ра права „Ситничарење" нова је ракетла у радовима наших дружина. М. Бо дановић („Караџиће'в') озбиљан и концизан, објективан критичар, дао је лепу расправу , Наш роман." Његива озбиљност довољна је карактеристи^а која га од!-аја од обичних. Ст. Станојевић „Реалкин" реформатор) написао је социјалну распрааву „Дружина као слободна школа" доста револуционарво али и с доста реалности. Вредво је споменути В. Пуљевића („Надин" философ) који је, како нам се чини, успео расправом о Доситију, као философу. ви дак. Матурантско Удружење Матурантско Удружење врло је симпатична корпорација. За кратко време својим концертима задобило је симпатије публике. Као љу-

*) „Нада" је дружина 1. Београдске Гимнасије, „Караџић" Г1. Б. Гим., „Јавор" Ш. Б. Гими ,,Реалка" Београдске Реалке."