Недеља

Страна 142

Број 8

А/У1/1ДЕЈ НА 5Ие0К0Ј еТО/1И4И : -• •_ '• > ' . • *■:' ~ Скицу уснама, сав одан овоме послу, бојадисао дрворезе једног раскупусанога броја „Ма^азјп рЦ1оге5^ие"-а. Код с} г седа, чнје су одаје биле у вези са станом Амадејевих родитеља, тако, да су обоје имали права на по једну половину балкона, свирао је неко на гласовиру неки валцер од Маркајуа, „ЈпсЈЈапа", који је у оно доба био у моди. Свако, ко се родио око 1845. год. и не би му потекле сетне сузе из очију кад би прелиставао какво старо годиште „Ма§а51п Р1иоге5^ие"-а, или кад би слушао на каквом старом гласовиру какав Маркај}^ев валс, тај би веома слабо био обдарен осећајима. Кад би се детету доса-

ТАДА 5И ДОШАО ОТАЦ Амадеју, отац ће скоро доћи из канцеларије... Треба већ да опереш руке пре но што седнеш за сто, душо моја. И мајка изиђе на балкон по њега.

МУШКЕ. ЖЕЦСКЕ И ДЕНИЈЕ ОБУћЕ у великом избору добила је Г АЛАНТЕРИСКА ИШОМОДНА ТРГОВИНА КОСТЕ НИКОЛИЋА И ДРУГА — БЕОГРАД

добио о своме имендану, а можда и рођен-дану, кутију са бојама, те је, испружен потрбушке на неком старом ћилиму, квасећи с времена на време чет-

дило да превлачи „масном бојом" образе и руке личности на дрворезнма, подигло би се ивирило између шипака ограда.Видело би у лицу Нотр-Дамаде Шан, која се у благој кривини иружаше под њим. Вејаше то једна од најмирнијих улица луксенбуршког краја; улица која у оно време тек ако је била упола изидана, V којој је прелазило јоцг зеленило плотове. Тишина бејаше толика да је усамљени пролазник могао чути песму тица у кавезу. Вејаше то септембарско по подне, преко вгдрог неба јездили су споро и величанственО велики облаци налик на сребрне брегове. I • НаЦАмадеја викн-у један умиљат глас: