Недеља

Страна 162

број 9

1ИУШКЕ ДЕЦОКЕ Ц ДЕЧЈЕ ОБУћЕ I I у великом избору добила је ">1ВФ 1 8 ГАЛАНТЕРИСКА И ПОМОДНА ТРГОВИНА КОСТЕ НИКОЛИЋА И ДРУГА — БЕОГРАД

О ПЕДЕСЕТОГОДИШЊИЦИ Д -р. ВЛАДАНА ЂОРЂЕВИЋА (Сзршетак) Д-р Суботић овако описује прве почетке рада Владанова на реорганизацији санитета:

,,Од нарочитог значаја јестеТ^расправа: „ Санитетски иословиу Србији". Напис^овај природе је критичко-полемичке. Њиме се, у првом реду, критикују рђаве стране „опште државне болнице", ? (у Палилули), и „војне болнице" (која је сада порушена на Цветном Тргу). Други део, односи се на забрану минисшра ун. дела, да Владан у својој кући отвори своју приватну болницу. Трећи део, односи се на рад „централног санитета". Владан налази „све саме погрешке од страие управе санитетских послова," па додаје: „Кад човек прегледа целокупан рад у тој грани државне управе, мора пре свега признати, да је управа земаљског санитета врло много радила, јер за 33 године израдила је

32 законска наређења, уредаба, савета и поука и т. д. тако, да долази готово на сваку годину по једна таква манифестација да је жива управа санитета, и не рачунајући на ч Iтаве брегове акта и деловодних нумера с курентним канцеларијским пословима. — Истина мало је чудновато да се поменути расписи сразмерно вигае брину за одржавање здравља дом ћој стоци него за обезбеђење људ ког здравља, али при том се сигурно имало у виду то што се народ поред зрмљорадње највише бави сточарством. А сигурно се није могло бринути подједнако марљиво и за људе као и за стоку..." „У овој расправи лежи основа будуће Владанове реформе санитетске струке (1879—1881. године). „Разграната полемикаВладанова, овога доба, остала је, на жалост, растурена у тадашњим дневним листовима. ТТТта је и како је радио као лекар и као оператор то је описао доцније у својој расправи „Прве године лекарске праксе," штампаној у 1873. године у „Архиву" Срп. Лекарског Друштва.

у Снима^Јг.^М. В. Николића пор. НА?ЈЕЗЕРУ ј; : "" СЛИКЕ ИЗ СОКО-БПЊЕ

iјоеиф штдјнлехнер грађевинар београдск^ (0 тридесетогодишњици његове смрти)