Недеља

Број|10

Страна 175

у Св. Пантелеј коме је свецу била заветана ради здравља. Па и тамо, само да не би, кад је много света било, са још којом породицом у једној соби седео, он је, у прилог манастиру, своју, нарочиту собу сазидао. И тад, Наци би била сва проводња, сабор, што би сама у соби, накиНена, сва у дукатима гледала кроз прозор доле, у сабор, ора, весеље....

Узалуд су му сви говорили, молили га: да не ради то што нико не ради, да удаје кћер док је за удају... Испочетка он се изговарао: — Има кад! А после, бесно и јасно све је одбијао: — Не дам, И отада свакога кога 1е видео да

Снимак капетана Дамјановића БАТЕРИЈА 3. ДИВИЗ- БРДСКОГ АРТИЉЕРИСКОГ ПУКА У КРЧАГОВУ КОД УЖИЦА (Топови и муниција на коњима)

Узалуд толики просиоци. Долазили су први, чувени. Али је Јовча све одбијао. И без икаква снебивања што су неки од њега били и богатији, и чувенији, чак и са неком насладом, одговарао им је: — За мене нема зета! И не једну, две, три, већ десет го* дина је тако одбијао. Наца је цветала, горела. Беше јој већ и двадесет и пет година, што се ретко памти даје која друга толико девовала. Сви се просиоци већ одбише, али тако да одмах опет је просе.

му за то, запроводаџилук долази, предусретао је: — Ако си за друго дош'о? добро! Говорио је он већ бесан. Седи, да пијемо, веселимо се. А ако си за то дош'о? — ено ти! И врата му показивјао. — Ја сам господар! Чесао е пута говорио у себи. Ја имам своје чедо, ја сам хранио, чувао и — не дам!.. И бојећи се да му Нацу као не украду, заведу за некога, још строжије, чисто затворену је држао. А све јој је доносио. Што год је мислио да она хоће, да јој се допада, све јој је ку-