Недеља

Орана 202

Број 11

— То је лепо господине Јосифе!.... А ваш је синовац ири позоришту Голоа! — Благо вама, зар не? Али зашто не идете сами? — Ах, ја сам уморан. — А шта ли дају? — Шта дају? Ја : хм,.. шта? — Не знам. — Толико сам желела да гледам Маскоту. — Могуће је да баш то и играју. — То би била случајност. А, до ђавола, на то нисам ни помислила. Немогуће ми је да одем тамо, мој ће муж вечерас бити на банкету у друштву трговаца воћем. — Идите сами! — Ко би пазио на дућан. Пред овако важним разлогом морао је господин Јосиф да се поклони. Узе своју карту и отиде угљару. — Веома сте љубазни господине Јосифе, одговори му овај — али моја жена не може да иде да легне на време, а ми и иначе не идемо никад у позориште ? осим на велики петак, пошто тога дана затварамо. Ако будете за тај дан имали какву карту, примићу је вео ма захвално. Пекар, код кога после тога сврати, није душе ваља био мање љубазан, али је исто толико жустро одбијао овај непредвиђен поклон. — Жао ми 1е веома, господине Јосифе, али од оног доба, од кад сам видео како је горела Комична опера, нисам прекорачио праг ни једне позоришне сале. Господин Јосиф је веома добро увиђао, да ће веома тешко моћи коме да привеже „прораслу" } г лазницу, али се беше чврсто решио да не допусти да пропадне. Ишао је винару у сусеству, где је одлазио на чашицу, две, али тамо није нашао никога од познатнх.

Настао је дакле ванредно особит случај, да за једно између четири најбољих места у најлепшем париском позориппу није било никога, ко би га хтео, и то у месту, где људи управо жедне за позоригатем, и где се стално тражи прилика, да се задовоље ,,чежњиве очи." Очајавајући већ заустави Јосиф продавца новина, који је пролазио поред њега и који је оглашавао: „свршен резултат утакмица." — Станите драги пријатељу, рече му, ево вам улазница за позориште Голоа — — радите с њом како вам је воља. — И обрну леђа. осгавив продавца У Ч УДУ због овог догађаја. Овај се после неколика премишљања растрча поред булевара. Кад д >ђе близо св. Мадлене, заустави се, продужи продавање и посматраше мимопролазнике. На један пут опази групу од четворо људи и по њиховом необичном држању познаде да су Енглези; с капом у рУ-1 ш приступи најстаријем, који се поносио богатом риђом брадом и брцима. — Милорде, хоћете ли се користити приликом? -— Приликом, понови Енглез. — Да, нудим вам за вечерашњу представу улазницу позоришта Голоа. — Ах!... уегу ^е11, ја примити.. — Даћу вам је у пола цене. — Ах, примити више, то је много скупо! — Двадесет место четрдесет франака. — Но! — Пегнаест? — Но! — Десет ?... Видите, то је бадава; Скоро бисте толико платили до Гигу. ла. Послушајте, користите се прилико м

МУШКЕ ЖЕНОКЕИ ДЕЧЈЕ ОБУћЕ

у великом избору добила је ГАЛАНТЕРИСКА II П0М0ДНА ТРГ0ВИНА ц. КОСТЕ НИКОЛИЋА И ДРУГА — БЕОГРАД