Недеља

Бре>ј 11

бтрана 20?

то је ложа председника републике! Дао ми је брат, који је његов вратар. — Аох, ложа президент република? Дај то дечко... Ту су... како казало? Ту су две — две талира. Продавац стрпа у џеп десет франака, који као да му с неба падоше, а Енглези победнички одоше с картом, коју добише скоро бадава. Чим су биле благајне позоришта Голоа увече отворене, Енглези дођоше контролор}^. Господин риђе браде и бркова извуче своју бесплатну улазницу и затражи: — Аох!... изволи дати ми ложа президента. — Ложу председника ? ! — одговори главни благајник изненађен овим захтевом — каквога президента? — Република. — Да ли се не шалиге, господине? — Не! — ја много озбиљан. — Али, немате права ступити у ту ложу ! -— Пардон, пардон, ја сам платити. —• Ви сте платили? — Уез. — Р(оме? — Један мали деран. — Али, дајете ми бесплатну улазницу. — Ја сам платио! — Ако умете ма најмање читати француски, могли сте видети, да је на дну карте штампано: „ова се улазница не сме продавати." — Ја не продати, ја купио. —- На послетку не можете ући, јер улазница није гласила на ваше име. — Ја хоће ући у ложа президента, ја платио, а ја зна тај бокс.*) — О, господине, ти обичаји нису овде никако допуштени. Ако се уме-

*) Бокс означава и ложу! Пр. Прев.

те боксовати, има овде гшлицајаца, који ће се већ подухвати ги да вам нешто друго покажу — саветујем вас дакле, да мирно отиднете, док с.е нисам наљутио, те бих могао лако да наредим да вас ухапсе. Чиновник позва директора позоришта да расправи ову незгоду. — Да видимо шта је то, питао је. — Обавестишега о догађају стручно. Међутим кад је Лаблаг отишао од грофа де ла Тур ди Лак, беше наумио да дође у вече да му у позоришту Го • лоа стисне руку, надајући се да ће га затећи у бољем расположењу, него ли кад му је однео бесплатну улазницу. Послз вечере крену селагано у позориште и — бахну баш у сред разговора, који се водио у контроли позоришта. — А, зар сте ту господин Лаблаже! рече му директор срдито. Хм. Лепе ствари! Долазите да вам бесплатно * дам карте, а после их продајете. Несрећни журналиста није могао да верује својим очима и ушима. Питао се сам како је могла улазница, коју је дао грофу де ла Тур ди Лак допасти у руке бвих Енглеза, који тврде да су је купили и платили. Да би умирио срдите претпосчавке директора као и острвљана, извади Лзблаг из новчаника два лујдора и плати ложу, заричући се, да ће у будуће бити смотренији при тражењу бесплатних улазница. превео Мил. Ђ. Бугарски ОСЕЋ АЊЕ Артур Римбо Плавим ноћима летњим, ићићу стазама, ишараним детелином, газићу ситну траву: сањалица, осетићу свежину под својим ногама. Пустићу да ми голу главу окупа свежи ветар.

ДОБИЛИ СМО ЗА ПРОЛЕТЊУ СЕЗОНУ РУКАВИЦА ШТРИНАНИХ И НОЖНИХ у врло великом избору Г^ЛДНТЕРИек# и ПОМОД8# ТРГОЗИНА КОСТЕ НИКОЛИЋА И ДРУГА — БЕОГРАД