Недеља

Страна204

ој 11

Нећу говорити, ништа нећу мислити: али јс био приморан да ] на тур својих чакће ми се у дунга појавити бескрајна љубав, шира меће штоф једва сличан штофу и ић.и ћу далеко, врло далгко као ка<ца скит- ча кшира, због чега је његова јадна женица, ићи ћу Приподом, и бипу срећан као 1 -' „ •' • . на, за свога жинота, била всчито приморана, да носи у Заложну Банку сн>но сребрно иосуђе.

да идем са каквом женом. 1о.Ш- 1909 г. Београд.

превео В. М. Радонић

<л

МЛА ДОСТ — Фр. 1^о пе. III. ; (наставак)

Од како је постао удовац, г. Вио. Iс 1'у је све време било заузето, а био је врло забринут због свога дечка. Без сумње. његови суседи, ЖераИ он је створио од свога сина, бд рови, били су красни према Амадеју и паметног и осетљивог дечка, машИну наставили су да га чувају у своме отаза вођење књига, који је потрогаив то- ну по цело пре подне. Али тако сталико време да реши ребусе „Илустра- ње није моглоЈдуго трајати, и г. Вио-

.т

Др. Дећанад, срп. консул у Приштиии Чех ДОечирж, ДОихајловић уред. ..Неикон ."МЦрагу. сршлш ^бнеул у ВптоЈ.у

Ј1РЕД ЦРКбОЈА ГРАЧАНИЦОДО КОбОјЈУ ПО/ђУ

ције." које је читао течно као и г. Ледрен, могао је да разреши клинасти напис са асирских опека. Тако, • - велин, чанствен резултат ^у коме би уживада и сенка старога часовничара! — његов син постао је господин, радник, кога тако часно награђује држава, са чега

лет сс бојао да "нс злоу|Т1) Ј -реб.-вава пријатељство ових добрих људи. - ЛН*М Амадеј их је нерадо у^®евдирав,1б^ а ;калт ; ЈЖерар волела га је већ као и своје. Сироче се већ није одвајало од мале Марије, савршеног ђавола, све милијег и милијег из дана