Недеља

Страна214

Број 12

ће се можда још сећати и памтити комете зване Донати, која је год. 1852. меседа августа и септембра на нашем небу изазивала својим репом у виду лука општу удиљвеност. Баш ти красни репови су управо и допринели, да комете код људи изиђу на тако рђав глас, као да су то какве даме пустоловке и опасне. Међу тим су оне величанствени појави светлости, разуме се, загонетнии најискуснијим звездарима, којима су они напрезали, а и данас напрежу своје умне снаге, да ту загонетност одгонетну, али као што већ напоменусмо, нема од њих нико никакве опасности да очекује. Заиста су неизмерне даљине, кроз које се такав светли реп простире. Реп дивне репатице Донатиеве, која је у времену свога најјачега светљења била непрестано од наше земље удаљена сто милиона километара, био је дугачак осамдесет пет милиона километара. Још је дужи био реп огромне комете године 1843. Као уски појас светлости, бачене огромним рефлекторем, протезао се делим небом. Кад је глава комете била још испод видокруга, њен се реп као лук надносио усправно над главом посматралаца. Тада је људима овај реп изгледао као грдна небеска метла, којом је небо претило — ну, људи убрзо заборавише на ову страшну метлу и извршише бар делом своју револуцију године 1848. као што је познато. Та велика комета имала је реп дугачак 250 милиона километара, што је свакако дужина достојна поштовања. Нашем брзоме возу требале би неколике стотине година, да прејури тај пут. Пошто је сунце од земље удаљено „само" 149 милиона километара, а да тај пут пређе, брзоме возу треба 230 година. Комете онако огромних размера, као што 1е била она пре револуције (1843.) веома су ретке. Бар све оне, које су нас посетиле последњих деценија, биле су само као неке нежне и болешљиве девојчице. У осталом на небу се стално налази једна или две од њих — јер комета има веома много. У историскоме добу посматрано их је већ до 900. Али већину их простим оком не можемо да видимо.Знамо, да 20 репатица припада нашем сунчаном систему и да се правилно појављују на небу. Репатице последњих година које су у нас биле виђане нису биле од знатнијих. Скоро су све биле тако зване „телескопске комете", т.ј. могле су се видети и посматрати само телесколима, огромним звездарским дурбинима, а и занимале су искључиво само звездаре, који у тихим г ;оћима посматрају и прор чунавају њихов пут и по могућству их фотографишу. Фотографисање комета није онако брзо, као кад се ви фотографишете. Светлост репатица бива тако слаба, да се у опште не може снимити тренутном фотографијом. По-

требно је, фотографским апаратом нишанити по читав час па и дуже, ако желимо добити добру „фотографију њену." А за сахат комета предети огроман део пута и зато се мора фотографски апарат причвршћен за далекогледкретати правцем кретања комете и то умереном брзином. То се врши нарочитом часовни, чарском направом, која сигурно покреће далекоглед а са њим и фотографски апарат тако, да слика репатице стално пада на сочиво апаргта. Има комета и без репа. Чак шта више, код свију репатица постаје оеп тек тада, кад се она приближава сунцу. Све комете, па и оне највеће, у времену кад их звездари примете на небу, бивају мале, слабо светлеће звездице, пошто су још у огромној даљини од нас. Изгледају као магловита група у познатој „кумовској слами". Само искусни поглед звездарев у стању је да их распозна на небу од магле звездане, која им је веома слична. К( мете се веома брзо крећу, дакле стално мењају своје место на ноћноме небу и тако их је и могуће разазнати од поменуте магле Зацело свако већ зна, да код репатица разазнајемо три дела: језгро, кога омотава јасна светлост и реп. Језгро и омотач граде укупно главу репатице, а од главе се протеже реп. Што се репатица више приближава сунцу а тиме и земљи, тим се јаче мења њен изглед, У њеној се глави дешавају разне промене. којих дејство и резултати су нам до сад још непознати. При томе се мења и језгро репатице т.ј. онај њен део, одакле настаје светли реп. Реп комете се појављује и развија с оне стране, која је противно сунцу обрнута и свагда остаје у том положају лри свима кретањима комете. II. Много пута је стаза комете далеко оц сунца и тада их је тешко опазити. Неке пак пролазе близу сунца, да се тако рећи тангирају са њим, као што је био случај комете од 1882. год. Ако је и случај, да је такова комета једна од већих, онда добија огроман реп, чиме се одликовала Донати-ева и комета 1843. год. Појављују се комете и с неколиким реповима, пет па и седам. Донатиева репатица је мимо главнога имала још један споредан реп. Постајање репа могло се веома лепо да посматра баш на пом. Донатиевој комети. Што се више приближавала сунцу, тим је више одвајала се светлост из њенога језгра. Прво се опажао око њене главе силап сјај у полукругу, па се сјај продужавао. Са Донатијеве комете се за 48 часова распрострла светлост у дужини од 150.000 километара.