Недеља

Број 12

Страна 213

Под сводом^ што плаче, полуотворених очију. заборављајући који је час ја ћу сањати воденим огледалом, као дете које његова дадиља мази, док се успављује у својој колевци. Превео В. М. Рацоњић.

умима па и милионима година, свака својим; смером и својом брзином и не сударају се међу собом. Комете су тела још од искони на рђавоме, гласу. Кад год се и где год се о њима гово-ј рило, где би се год десила ма каква несрећа.ј суровост и обмана, одмах би се то њима приписивало и на њих као проузроковатеље набацпвало. Али на срећу оне су пука невинаш-

Репатице и „пропаст света" Више од пет стотина милиона звезда видимо на нашем небу, али не слободним оком, већ огромним далекогледима. Небројене комете путују безмерним просторијама света. Разуме се, свака та звезда и свака комета лети својом одређеном стазом. иначе не би никад било краја нити конца сударима у простору света. Била би потпуна и савршена анархија —• појам анархије се пак никако не слаже с појмом васионе. Васиона је строго оличена законитост; беспрекорни поредак; истинска хармонија. Звезде јуре сзојим стазама, столећима, милени-

ца, која су трпела, па и дан дањи трпе ни крива ни дужна и вољно и весело прелећу неизмерне путеве света. Можда им то чак чини и задовољство, што кад се год појаве ближе земљи,свагда на њој настаје ужаснутост. Комете или српски, репатице су само још до сад загонетна тела, душе ваља, веома занимљива, али нису опасна, сурова и рђава. Изглеца, као да се комете нарочито сад намерно клоне оних, светских простора, који су нама и нашој земљи блиски. Бар нам се ни једна већа кометаније приближила од 1882. године, бар се није приближила ни једна толико светла и сјајна, да бисмо је могли опазити голим оком. Старији и најстарији људи

Брдска батерија на бојноме положају (Извлачење топоза на планински вис).

г нжмак тапетанн Дамјанови