Недеља

Страна 218

Број 12

— Баш сам радознаб. —] Гре свега, морам ти казати да ћу имена прећута ги.» — На ствар, пријатељу! — Дакле један мој друг, жењен човек, који се вечито хвали својим тајанственим авантурама з^верио ме је сада да истину говори. Јуче је дошао к мени и замолио ме да му усТупим мој стан за цело после подне. Ако је у питању каква љубавна авантура или какво питање части, дужност је сваког каваљера да не одбије такву молбу. — Наравно. — Тако сам, дакле и ја размишљао. Мог слуГу отерао сам одмах од куће а кључеве сам предао мом срећном авантуристи. Цело после подне морао сам се картати. Али код мене као да не налази потврде она пословичка мудрост, која вели: ко је срећан у љубави несрећан је у коцки, и обратно; јер ја не памтим да сам икад био срећан у љубави а на картама сам вечито губио. Јуче пре подне платио сам меницу грофа М....а, од 1000 франака а после подне, док је други з^живао у моме стану, ја сам, гушећи се у диму и кужном ваздуху, изгубио на картама још 100 франака. — То је доста непријат^о, — Али то је све још шала да видиш шта је било даље. — Но? — Јутрос ме је посетио један господин, који је такође жењен. — Младићу, то је већ сумњиво. Шта ћеш с толиким жењеним људима? — Сад ћеш да видиш. — Да није и тај Тражио стан на послугу....? — Е, кам срећа да је то тражио. Ја сам му испричао јучерање догађаје и он се од срца насмејао мојој будалаштини. Али на један пут његов

укочени поглед заста на неком пред мету. ЈТице му плану црвенилом; скочи као помаман. Ја сам се изненадио. Шта ти је? запитам га. — Кажи ми име онога човека, дерао се он као манит, који је јуче узео од тебе /СТан на послуГу, — Извините, али то би било веома неуљудно да ти откријем једну тајну до које сам дошао путем поверења.... — Казуј, или ћу... — Или? — Или ћу морати веровати, да је она жена која је долазила овамо, посетила тебе самог. — А по чему држиш то? — По томе, рече мој пријатељ пришав малом огледалу на коме је лежао један позлаћен и богато извезен женски новчаник. По томе, што на овом новчанику ево стоје почетна слова имена моје жене. То је њен новчаник и само га је она могла заборавити овде. Ја се скамених. /Кена тог мог пријатеља лепотица је првога реда. Ах, помислим у себи, ако је ова лепа жена одиста имала састанак са оним мојим пријатељем, онда му савршено верујем да нису измишљене оне . његове приче о састанцима и авантурама са разним војвоткињама, маркизама и грофицама. То се зове бити срећан! — Одговарај, грмну разјарени муж. — Не знам ништа. — Казуј име оног кукавице! — То ти сада још мање могу казати. — Е онда ћеш ми ти платити као јатак. Знаш ли шта ти је дужност? — Знам, пре свега да чувам тајну. — И да се бијеш у место оног ниткова. Ако \е баш нј^жно и то ћу. А зар ти смеш и мислити

Д0ВИЛИ СМ0 ЗА ПРОЛЕТЊУ СЕ30НУ РУНАВИЦА ШТРИКАНИХ И НОЖНИХ у врло великом избору ГДЛДНТЕРИеКА аПОМОДНА ТРГОЗИН* КОСТЕ НИКОЛИЋА И ДРУГА —БЕОГРАД