Недеља

Врој 12 че, дај ми или име његово или задовољења. Кад већ није друкче онда ћеш добити мој одговор, али преко другог. — Наћиће ме код куће. Хтеде поћи. — Још сам једну реч. Господине, ствар је веома тугаљива, ваша госпођа јамачно је само из неког неспоразума уплетена у ове ствари, зато бих вас молио да пред сведоцима остане тајна узрок двобоја. Довољно им је знати да ћемо се бити због увреде. Дакле... — 'Бутање, рече па јурну напоље. — Е сад; рекне Жак узев ме за руку, могу ли рачунати на твоју помоћ? — Стојим ти на услузи. — Бићеш ми, дакле сведок у двобоју. —- Али ти ми обећа да ће се најстроже чувати тајна? — Јесам. — Па, по богу брате, каква је то тајна кад ћ}? ја знати одмах целу ствар чим видим твог противника. — Видиш, на то нисам ни помишљао. Али шта ћеш кад сам се збунио. У осталом није ни чудо кад се узме у рачун божанствена лепота његове жене. Сад већ немам куд, ти си трећи који зна за тајну. Обећај да ћеш је чувати. — Дајем ти часну реч. — Е, онда иди код Жила Босија. — Код њега?!. — Да, али се не чуди њему, већ његовој жени. — О лукави роде женски. Ја бих сагорео руку за част те жене. — А видиш како би се преварио. — Онако смерна, блага и скромна... Све је то само обмана и Лаж. — Не, не, то је ипак немогућно. — Све једно, тек ја се морам бити. Иди па свршавај што је потребно.

Страна 219 — Где ћемо се наћи? — Бићу код к\ 7 ће. — До виђења, пријател.у. — У здрављу! После два часа већ сам свршио посао и отишао код Жака да га известим о ресултату. Решено је да се мачем бију. Отишао сам да извршим потребне припреме. За то време догодиле су се неке чудне ствари. Жаков слуга ушао је код свога господара и пријавио некакву госпођу. Жак се чисто обрадова, јер шта вели, што не би и он могао имати какву љубавну авантуру. Престтз чисто и дисати, очи му се зажарише о ноге почеше клецати. Преда њ' изиђе жена Жила Босија, госпођа Аурелија. На лепом лику њеном видела се нека тешко душевна бољка; лепо јој очи беху исплакане а више чела свили се облаци велике бриге. То је била дивна жена, као каква вила. Жак 1е, пре но што би му пало на ум да запита жену за узрок њене посете, уздануо из дубине душе. Бити љубљен од ове жене, има ли веће среће на овом свету? — Господине, поче жена уздрхталим гласом, дошла сам да вас умолим... ту јој заста реч. — Верујте ми да ми је веома жао ; али.. Жак је мислио да је жена дошла по изгубљени новчаник, који се већ одавна налази у рукама њенога мужа. — А зашто би било доцкан? запита Аурелија кроз плач. --- На жалост тако је, одговори ЖаК< — О како сам несрећна. — Утешите се, госпођо, још се мо* же све на добро окренути.

ГАЛАНТЕРИСКА И ПОМОДНА ТРГОВИНА КОСТЕ НИКОЛИЋА и ДРУГА — БЕОГРАД добила је велики избор Ш Е Ш И Р А

у најновијим формама и бојама