Недеља

Страна 220 — Зар то ви велите, вћ,] који сте се решили да ми убијете мужа? -— О чему говорите,] госпођо.^ — О двобоју. ■— Дакле ви знате. —- Случајно сам дознала. Прислушкивала сам говор мога мужа с вашим сведоком. \

брзј 12 ти неверна према своме мужу. Али се одмах покајао. Сетио се целог догађаја па је најпосле дошао до закључка, да жена која онако подло може варати свога мужа, да таква жена уме и да се претвара, да лаже и обмањује. Паде му на ум како би било да в -покуша срећу. Сва му је крв1узаврела ! кад је

Султан излази из јахте и иде у сусрет Краљу Петру ДОЧЕК КРАЉА ПЕТРА У ЦАРИГРАДУ

— Има питања у којима човек не може друкче радити већ онако, како је прописао правилима части, муцао је збуњени Жак, Има случајева кад и најневинији човек мора да буде умешан у неку непријатну сплетку Та ви ме већ разумете, госпођо... — Душе ми, ја вас не разумем. Те је речи изговорила тако простодушно, да би Жак у томе тренутку и живот дао да та жена није могла би-

пришао Аурелији па јој ватрено рекао: — Драга госпођо, заклињем вам се да... хтеде јој изј звити љубав, и то онако, као што веле: „с неба па у ребра" — Господине! викну Аурелија као да је на гују стала, па устукну назад. Тај је глас потресао Жака и он се постидео свог сопственог поступка; јер у очима њеним видео је пламен увређене жене, па се тргао и наставио прекинуту реченицу. (свршиће се)