Недеља

Страна 224

Врој 12

Земља је трула На њој се цери Једино хуља. Ко хуља није Човек ил, жена, Том је на земљи Никаква цена. Па нека иде Са земље вајне Нека се сели Међ звезде сјајне. На небу нам је Једина нада, Земља је ова Препуна јада.

^ве то што у нама бива Само осећамо. Па Ко је тај, — кад ми нисмо, Кога све то слуша? То је сила непозната, Зовемо је душа!..

Ка карти дбоје се заверабају, а амор их благосиља Гледај овог враголана Како благосиља, А то двоје препуни _су Радости и миља. Ал и јесте тај благослов

'

швш

I Г - г ШШШШШј

;

Зборни строј брдске батерије

Снимак капетана Дамјанивића

Џ карши једка сешна наслокека на стуЗгнац Тако и наш живот тече Без циља и мете, Па чиме се хвалит' можеш Ти охоли свете?! И тај живот што га имаш Несвестан је себе Све што бива, оно бива, Само, и без тебе. Плућа дишу, срце куца Ми о том не знамо,

Од поповог дражи, Он нам душу озарава И срце нам снажи А — мираз не тражи.... КЊИЖЕВНОСТ Пол Верлен „Верлен је био целога живота дете. Треба ли га зато жалити? Живот је тако пун горчииа кад постанемо човек и мудрац, кад више не јуримо по слободном путу фантазије, бојећи се пада; тако је жалосно не бра-