Недеља

Страна 226

Број 12

Рођен у Мецу 30. марта, 1844., умро у Паризу 8. јануара 1896. као дете оставио је своје родно место. Отац му, војни капетан, стари Наполеонов војник, одвео га је у Монпели, где је био придодат регименти, затим, оставио војску 1851., пошто се настанио у Паризу са женом и сином. Пол је Верлен студирао на Бонапартином Лицеју, био је друг г. Едмонда Лепелтије-а до смрти „сиротог Лешана". 1862. уђе у осигуравајуће друштво „Орао", затим у општину као експедиционар. Али се у њему ускоро појави песнички полет и Кеуие Ргодгез г. Ксавија штампао му је прве стихове под псеудонимом Пабло. Исте 1862. кад се појавио Рагпаззе Соп1етрогате, на коме је сарађивао он као и Фр. Копе, као Жозе —• Мариа — Ередиа, као Стефан Маларме, готово је био непознат, 1866. штампао је прву књигу Роетз заћдгтеп, која прође неопажена. 1896. издао је ^ез Ре1ез да1ап1ез, затим 1870. 1^а ђоппе Сћаузоп, када се његов таленат ослободио парнаске школе. После публикације последњег дела, ожени се г-ђцом М. Сиври, сестром композитора Шарла Сиври, а потом је наступила републиканска криза. Компромитован, да је за време комуне давао склоништа пријатељима, морао је оставити Француску. Склон^о се у Лондон, затим у Брисел. Кад се врати у Париз упозна се с Артуром Римбо, који га на мах придобије. 1872. напустио је своју жену ради пријатеља и пропутовао је с њим Енглеску и Бзлгију. 1873. у Бриселу, изневерен, убије свога пријатеља, и буде осуђен на 18 месеци робије. Тада је написао „Романсе без речи" и спремао. „Мудрост". Ослобођен 16.1—1»75. врати се у Француску, стар срцем и духом, а пун вечитог бола. Жена му добије развод брака и он пређе у Енглеску. Нашао се сам и тад је тамо предавао француски и сликарство до 1877. Кад се вратио у Француску буде изабран за професора у колежу Ретел. Предузимао је затим неко пољско добро, које му ускоро буде продато. Публикација „Мудрости" плод „шестогодишњих мука, збирања мрачнога рада" прослави га. Као професор у Булоњи, на Сени издао је 1^ез рое*ез таисШз и Некад и Сад. Међутим, живот му је бивао све тежи и тежи, Трпео је свирепе неугодности. Смрт његове матере' заврши његове рушевине и његов боемски живот тек тада*започе. Болестан, морао је 1889. да ступи у болницу Брусе; од тада је ишао само из болнице у болницу. Виђао" се у бојгеез Ргосоре. Али, његов је умор растао... По смрти Лекона де Лила Пол је Верлен био изабран за „рппсе сЗез рое^ез" са 77 гласова. Неко време затим, имао је задовољство да гледа преставу његовог комада Госпођа

Обеи у Зојгеез Ргосоре. И тако се јадан и славан живот продужавао у латинском кварту, до првих дана године 1896. Пошто је болест узела озбиљнији ток морао је једнако чувати собу и кревет З1.децембра, 1895. писао је још неке стихозе које је назвао „Смрт" 8 .1 —1899. умро је, напуштен, у својој тескобној соби у Декартовој улици. в.

О П Е Р А „Трубадур", опера у 4. чина (8. слика). Либрето од Камерана. Музика од Ђ. Верди-а. Од свију Вердијезих опера „Трубадур" је" несумњиво једна од најлепших и најпоиуларних његових опера. Својом лаком, скроз мелодичном и природном музиком, „Трубадур" је приступлчан с в а к о м е, те је с в у д а, где год је даван, остајао дуго и дуго на репертоару. Међутим код нас изгледа да неће тако бити; јер је мали број оних, који посећују Оперу. То смо се уверили првог и другог вечера. Првог су била гоговл сва места попуњена, а другог је био доста велики број празних места. Извођање опере то није заслужило; јер је оно у целини чинило врло леп утисак на слушаоце, ма да би се могло које чему замерити. Од свију је несумњиво по најбоље певао г. Оржелски. Он је својим меким и пријатним гласом одмах наишао на одобравање у публици. Г. Тихи је тако исто певао добро, само изгледа, да му је мало теже избацити високе тонове. Г-ђа Савићка није постигла онакав успех, каквом смо се с правом надали. Да ли промуклост или поремећеност у гласу, тек она није задовољила наша очекивања. Г-ђа Нардели, чини ми се, да је имала некада добар глас, али само имала. Играла је прилично али није добро певала. Прелази из ниске у средњу лагу и из средње у високу, тонови - су веома^оштри, те су према гоме непријатни за уво, а сем тога госпођа и речи не изговара добро. Г. И. Динуловић је за ово кратко време, од како је у Опери, постигао доста велики успех. Своју"партију је пажљиво и тачно отпевао Хорови* нису са свим добри, нарочито мушки. Има два три гласа, који се издвајају од осталих, те кваре ону хармоничну целину, коју мора хор да преставља. Посмртна песма у сцени „Мј/егеге" могла би се певати тише и лакше. Ако се не варам темпо је Апдап1е аззај зоз*епи1:о. Оркестар је био са свим добар, једино би пиколо могао бити бољи. Од публике зависи, да ли ће се „Трубадур" задржати на репертоару или не. 1~еда1о.