Недеља

Број 13

Страна 23§

сне руке, дивна обла рамена и танак струк. На кратло: светог Петра дирнуо је илач бароничин. Намрштио се само за то да би могао прикрити колико му се допала. — Али брзо! рече јој осорљиво. Телеграфско звоно приказује ми читаво јато душа са планете Сирија... Тек што нису овде. Буди дакле што краћа. — Покоравам ти се, непогрешна главо свете цркве! Обећај ми само, да ћеш чувати као тајну ово што ћу ти испричати. ; — Дела говори! — Нек буде, дакле, свети оче. Ево ово је историја. Знаћеш јамачно да је моја својина ово велико пољско добро Берт-Бри у близпни Орлеана... — То нисам знао, прекидеје свети Петар алн много и не марим што нисам знао. — На том пољском добру живела сам за време страхобног рата 1871. године. Барон, мој муж, који ми је чешће натеривао сузе на очи... Ох боже! да није и он случајно овде? — Колико ја знам, није. — Бог је праведан! Као што рекох дакле, барон је био коморник царев и налазио се у његовој пратњи, па је према томе и он заробљен на Седану. Јавио ми је да је заробљен и замолио ме да га посешм на мрском пруском земљишту, али ја сам била ватрена патриоткиња, па нисам похитала да се видим с бароном, те сам остала у Француској. — На ствар, на ствар! наваљивао је свети Петар. — Ја о самој сгвари и говорим, велики светитељу. Одмах после битке код Кулмиера донесен је у мој замак један француски добровољац. Ја сам га познала; јер сам га ранијих година виђала по париским салонима, у којима

није играо никакву особиту улогу, јер није био од рођења. — Шта! није био од рођења? викну свети Пегар... Па какав Је то био човек? — Хтела сам тиме рећи, да није био од никакве отмене породице. — А, врло лепз! То ће рећи, дакле, да тај младић није имао на својим повељама ни шашавих тица ни бесних бикова.... Али онда по томе, не бих ни ја био човек од рођења, па ипак сам ево први епископ и чувар ријских врата. То ћу испричати и светом Лу ки; знам да ће се и он од срца насмејати... И ако душа госпође баронице нијл могла да пристане уз погледе свесога Петра, па према томе ни да одобри његов пакосни смех, ипак се за то трудила да кључара рајског одржи у добром расположењу. Зато је веома љубазно наставила: — Тај се младић звао Жан Бертолд И ако је био веома њежан, ипак рекоше ми, да се борио као прави лав. Примила сам га по дужности и покло нила сам му сву пажњу. Обилазила сам га и надгледала веома често. Доцније показао се веома незахвалан на том труду.... Најпосле поче оздрављати; устајао је из кревета и покршавао је да се шеће по соби, али једва се држао на ногама... Наједанпут чујемо гмрљавину топова.... Орлеан је понова пао у руке непријатељеке. Пруси су прекрилили целу околину, као скакавци. Одмах после тога јављено ми једа је некакав баварски ђенерал изабрао Берт-Бри за свој главни стан.... Спопаде ме ужасан страх! Мој рањеник није био још довољно снажан да поднесе терет марширања. Па и да је био довољано снажан, већ на двадесет корака даљине пао би у руке непријатеља, који је с нашим добровољ-

1УПЦЕ ЖЕЦОКЕ И ДИЈЕ ОБУћЕ "ЈјјТ^ % Е у великом избору добила је ГАЛАНТБРИСКА И П0М0ДНА ТРГОВИНА КОСТЕ НИКОЛИЋА И ДРУГА — БЕОГРАД