Недеља

Страна 240

Број 13

цима поступао веома кратко —- стрељао ихје. Међу тим, ако остане и даље под мојим кровом, може ми створити грдну несрећу, могу ми чак и замак спалити... Била сам у грдној забуни, нисам знала на шта да се решим. На срећу моја се собарица живо интересовала |за тог младог Бертода, па се досетила шта би ваљало радити. — Зар смо га зато видали и неговали, ргче она, да га сад жива предамо овим пруским скотовлма да га стрељају. Никад! викну она г ватрено. Ако хоћете, ми ! ћемо тог лепог младића прерушити у проседог човека, па ће мо га преставитидаје домаћин кућни. То је била одиста прекрасна мисао! За тренут ока и штићеник моје собарице био је преображен. Она му је напудровала и косу и браду, поучила га је и обавестила о све му, па је онда и свима млађима у кући саопштила тајну.... Најпосле споразумели смо се и о томе, да ћемо његову бледоћу и ромост представити као последицу дужег боловања, услед пада са степеница. Та комбинација имала је двојак 5 вредности сачуваћ у свога госта и имаћу у исто време заштитника. У први мах ишј. о је све како ваља. Наш добровољац 3 одигравао је своју улогу с толико умешности, да се ја готово нисам могла отргнути мисли,

да је тај младић у многоме надмашио барона... Али кад се смркло, онда се тек видело да се нема довољно соба за сме» штај оноликог броја официра, колико се уквартирило у замку. Није помогло ништа што смо вештачки умножили број кревега и што сам све млађе стрпала у једну собу, ипак су по неки морали ноћивати у ходнику. Ђенерал ме умоли веома љубазно да му за цигло једну ноћ уступим собу баронову, па^онда додаде још љубазније (мислио је да ће бити особито — пажљив ако то не рекне) да ће се мој муж обрадовати што ће имати прилике да буде у непосредној близини мо јој. У први мах хтела сам да од бијем молбу ђенералову, али сам се доч цније сетила да бих тиме могла навући на се какву несрећну сумњу, па сам се предоМислила и пристала. У осталом, зар је то каква жртва ? Ја ћу спавати у једној столици, а барон — хтедох рећи Жан Бертод — спаваће у другој. То је све. Г1а посЈе зар не могу ја задржати у соби и собарицу да нам прави друштво. На кратко, пристала сам. Морам приметити. добри свече, да је соба ђенералова била непосредно до наше спаваће собе и да нас је растављао само веома танак зид, у толикој мери танак, да се разговор у једној

Краљ засазује две маслине и два кипариса КРАШ У СВЕТОЈ ГОРИ