Недеља

Страна242

Број 13

увек прислушкивати, кад год дође каква удовица... Одмах иа посао! Води ову честиту Душу и прелоручије богу оцу. Она је врло милостива срца... заслужује да уђе у рај.

МЛАДОСТ -— Фр. }<уОпе. ■IV. (наставак) Ишао је код њих што је могао чешће, кад год уграби један час слободног времена и осим тога још четвртком на цели дан, само ту, код гравера, у овој средини, иуној добродушности и расположења, осећао се Амадеј потпуно срећан. Ах, ови добри Жерарови! Замислите, сад су се и поред своје сопствене деце и поред Амадеја, кога су готово рачунали у породицу, оптеретилн још једним дететом, неком девојчицом, Розином, која је била таман исто толико стара као и њхова млађа кћи. Ево како је дошло до тога. Над Жераровим станом, 3^ једној мансарди становао је неки Комбарије, типографски радник, коме је жена или љубазница — вратарка није знала тачно шта му је била, али свакакомује била „којекаква" — баш. била утекла оставивши му њихову осмогодишњу ћерку. Зар се могло нешто боље очекивати од једне женске, која је хранила мужа кобасицама и шункама да не би морала кувати, која је по вазда необучена и неочешљана читала романе, а коју је бакалинов син видео једном на балу Рагаш како је части неки ватрогасац? Преко дана би девојчица похађала школу милосрдних сестара — ма да јој је отац био црвени републиканац;

но радник Је свако вече излазио, правећи се веома важак и мистериозан. Вратарка би спуштеним гласом изговорила страгану реч „тајна дружина", са оним страхопоштовањем, које људи из народа имају према завереницима; сем тога је тврдила да он у својој сламњачи има и муннције. Ова сз^ открића изазвала у корист штампареве живе симпатије г. Жерара кога су државни удар 1 ) и проглас царства*) били јако узбудили. Та зар није био принуђен — треба живети и хранити децу, то је главно, зар не 1 — да одмах сутра дан по 2. децембру ради једну бонапартистичку алегорију „Стриц и синовац" која је нредстављала Француску како пружа једну руку Наполеону I. а другу принцу Лују Наполеону, док је над њим развијао своја крила царски орао, који је у чељустима држао крст почасне легије? Тедног дана, кад је палио лулу сад је пушио Барбеса 3 ] место Абд-елКадера, запитао је гравер жену, не би ли требало да се мало заузму за малу остављену девојчицу. То је било довољно да распали красоту гђе Жерар, којајевећ одавно говорила „како је то за жаљење" кад би гледала јадну Розину, кад би у вече у вратарској собици чекајући оца заспала на столици. Она је позва да се игра са њеним ћеркамт. Розина је била веома љупка са својим живим очима, са својим паришким носићем, са својом обилатом

') Државни удар: 2. дек. 1851. извршио је Луј Наполгон помоћу Арапа и други војнички преврат, те тако постао господар ситуације. 2 ) 2. декембра. 1852. прогласи се пр-нд председник — диктатор Луј Наполеон за цара Наполеона Н1. 3 ) Барбес (Вагђез) —- демократски првак, назван „Бејарам демо^ратије (1808—1870).

ДОБИЛИ СМО ЗА ПРОЛЕТЊУ СЕЗОНУ РУНАВИЦА ШТРИКАНИХ И НОЖНИХ у врло великом избору ГДЛАНТЕРИеКА " ПОЈЧОДН^ ТРГОРИН« КОСТЕ НИКОЛИЋА И ДРУГА-БЕОГРАД