Недеља

Број 13

Страна 243

отворено - плавом косом под издрпаном капицом. До д)^ше девојчици би се у прво време измакла каква улична р ч, нашга би јој г-1,а Жерар строго рекла: „IIIта то чује.м госпођице?" Но она је била бистра и убрзо нестаде и тога. Једне недеље у јутру. Комбарије, који је био дознао за љубазност Жерарових ирема његовој ћерци, посети Жерара да би му се захвалио. Вио је смеђ, јако блед, сав покривен дугом косом и брадом којомје покушавао подражавати лик Исусов. У своме дугачком, црном типографском капут}' биоје збиља верна слика клупских трибуна. Био је вероватно слободан зидар а познат као пијаница, кога су крупне фразе још више опијале него ли пиће. Говорио је крупним и уображеним гласом, гледао је својим великим тупим очима испред себе, био је увек каоу дубоком заносу — савршен апостол пустолов. Он за тили час освоји поштовање Граверово оном надмоћношћу коју имају дрски и одважни људи над мирним и |сметеним. Жерар је сматрао Комбаријеа за великог мужа, чији је несрећни удес хтео да се роди међ радним народом, те му сад беда угушује генијалне способности. Пошто га је лула уметникова обавестила о Жераровим политичким начелима, Комбарије ватрено отпоче своје самохвалисање. Почео је да прича. Прво је, вели, био наиван, веровао је у браство међ народима, св. алијанцију и др., писао је песме, које је сам штампао, писао „Оду Пољској" и „Посланицу Беран-

НАШЕ МОДНЕ СЛИКЕ

Летњи и пролетњи костим за пуг

же-у, коЈа му Је зарадила својеручно писмо од великог песника. Али сад више није тако детињаст. — КаД је човек гледао оно што смо ми гледали јунских и септембарских дана, онда треба бацити на страну сваку сентименталност, (У тај мах гравер, као човек гостопримљив, доноси боцу белог вина и две чаше: Немојте молим вас, г. Жерару, не пијем ништа пре обеда). Поеварили су раднике, али „идући пут" нећем дати буржоазији да нам угуши републику. (Пошто је г. Жерар отпушио боцу ;