Недеља

НЕДЕДјА

ЦЏУСТРОВД}4 Ј4ЕДЕ/БНИ ЗАБНВЈ!^ Власник и уредник Стева П. Видаковић Уредништво је у Доминој ул. бр. 57. ПРЕТПЛАТНА ЦЕНА За Србију. На годину 18 динара; на пола године 9 дин.; на четврт године 4'50 дин.; на 2 месеца 3 динара! месечно 1 -50 дин. за Аустро-Угарску: На годину 20 круна; на пола године 10 круна; на четврт године 5 круна. За све остале зелље: На годину 24 франка; на пола године 12 франака; на четврт године 6 франака.

СВИРАЧИ — Петар М. Михајиловић Ноћ је. Наша варош, предајући се судби мртвила и пустоши, изгледала је мртва и без жив >та: Седео сам код „Моруне". То јеједиа од оних кафана, где се обично скупљају студенти. Али поред њих махом има и других, а нарочиго пенсионера, којима је најмилије друштво ђака. Друштво тих младих људи, вазда бахантски располсжено.. . расположено да у шали и смеху, понекога пенсионера наједи, када би овај изгубио на „билијару", било при игри „санса". А пенсионери, опет у знак да се не љуте, поручују студентима неколико литара вина. И, онда уживају 'како млади ревносни свештеници „бога Бахуса > приносе и свом богу жртву... У кавани је била тишина. Само се по кад што чуле лопте на билијару и ладна лицитација „сансиста": један ? два, добар и т. д.

На каванском часовнику изби десет Ветар дуну свом силином и изгуби се јецајући кроз тамну ноћ. Стретох се подиђе ме нека Језа. — Од каване се врата отворише. Унутра ступише два свирача, са виолинама испод капута. Бели од снега, мокри до дна душе - ■ готово смрзнути — стадоше крај пећи. Стојећи покрај пећи снег се поче топити, а вода лагано цедити са њихових похабаних хаљина и по поду остављати мрк",прљави траг Један је био старац још држећ према годинама, али ослабљен од беде и глади, седихвласи, коштуњав — повишег раста. Други је био права супротност старцу. Дечак од својих 12 година, * мал.е , сићушне Нраљ излази из Костурног музеја главе на танком (Са њиие су ђенерал Маасигловић и пуковн. Јуришић) врату, са безбојКРАЉ ПЕТАР У МОСКВИ ним жалосним очима. Капу је дрцрној руци; д

дугим пна

жао у малоЈ, прљавоЈ чело му се спуштала у вима црна коса као гар Са лица обадвојице могао ј ти израз туге ности. Слике ових свирача у нох

утучености и \ СП(»1;ћС- ;