Неколико чланака о нашим јавним пословима : (у споменицу господину Мијаилу Л. Ђурићу п. преседнику тргов. омладине и директору "Трговинског гласника" и.т.д. и.т.д.)

ПОПИО ТЛА ОБА АНА ОВИ СЕ. 9

жара, а нешто трошимо и на угодност грађана; преостатак дајемо на амортизацију дугова, па и на плате !.

ме се да ће ти издаци трајати и после зајма; и кад зајам на подлогу тога садањег вашег срества примите, шта мислите после зајма са тим потребама т. ј. одакле би их измиривали».

= Па... ми ћемо се после трпети и довијати како и те потребе да подмиримо, али трошарина ће бити — ваша!

Лепо је то; тако и треба. Али пре док не видимо тла ваша средства којима би ви после пошто нам дате трошарину (а она вам је како велите сами данас једно једино срество) измиривали оне потребе на школе и др. ми не можемо бити задовољни само са тпрошарином, јер и поред све залоге њене, она ће, појиљиво је, опет бити »једини извор« за остале потребе општинске, које временом могу бити и веће од данашњих, а ми после да »водимо парницу« то не иде нити хоћемо.

Недај Боже да ДО тога дође; та наша је реч — света, ми ћемо обвезама тачно одговарати... –— Ма је о томе говорити т Ртбвјдеп ! Код »наше куће« општина за своје трошкове и »редовне издатке« мора имати и своје »редовне приходе« (од непокретности, права и т. п.) а за у танове и службе, општина мора имети чисте и самосталне порезе, њен фиксални режим мора одговарати савременој општини... Ја то не видим код вас; приходи од општинских па и она помоћ, кају вам је држава дала (а коју је у стању да увек одузме, јер се то код вас редовно »практицира«) тако су незнатни, да о њима као залози за зајам не може бити ни речи; о каквим порезима још мање (чак немате