Неколико чланака о нашим јавним пословима : (у споменицу господину Мијаилу Л. Ђурићу п. преседнику тргов. омладине и директору "Трговинског гласника" и.т.д. и.т.д.)

АЦА Илова НОВ - и

И сад, позвани или непозвани, међ којима и наша два листа — » Трговински Гласникс и »даконитост« улажу своје за и против разлоге.

И један и други говоре у претпоставци. Шрви, како зајам не треба отитини, а ако се и поред тога закључи, њега ће, како је начуо, узети држава за своје тотаребе пи отштини делити годишње кад и колико може, не дајући за то никакве гарантије и да би то најмање било »по закону«. Онај други »даконитост« на ово одговара: да Рави (ако стоји у

истини навод првога) не може бити све једно да ли ће бити Београд лепо уређен или — _ружан (овакав какав је) и да ће тиме (опет ако стоји у истини навод првога) што ће овако лепа понуда и сам зајам примити, у државним рукама бити две користи: с једне за државу, што ће с новцем привремено користити а с друге за општину што ће јевтин зајам добити и одмах приступити почесним радовима.

Шта би сад ту имало да се каже»

Ништа и много !

Ништа већ и по томе, што у јавности, до данас о овом последњем »изгледу« за општински зајам не води нико више реч од » Тргов. Гласника« и »Закоконитости«; паи они је воде у — треттоставкама !

Не желећи да се у ову ствар уноси забуна,

имао бих на она саопштавања речених новина да кажем ово:

Ако би у истини била од овог зајма каква ко: рист за државу, онда њена основа била би у спе цијалном закону који би се-тек имао донети. и кад то мора бити онда свакако лакше је »издејствовати« Законодавно одобрење : да се држава задужи са Т0—20 милијуна код каквих Банака, ма где, али никако код општине и то — београдске огшштине.,