Неколико чланака о нашим јавним пословима : (у споменицу господину Мијаилу Л. Ђурићу п. преседнику тргов. омладине и директору "Трговинског гласника" и.т.д. и.т.д.)

АЦА МИЛОВАНОВИЋ 19

ставља ограђени простор за грла говеди, крупнију стоку; али у који се нагонила и нагони и ситнија стока: овце, козе, па и — свиње) као такса споредна за државну касу (наравно где ових обора има држава). Друга под именом попаше, такође живи у фамилији наших општинских прихода !.

Као извесно могло би се узети да је мандра наплаћивана само на царинарници београдској и то на овце) "које су са стране (из Аустрије) догоњене биле“ на београдску скелу, за пашу у Србији, да се нахрањена (угојена) опет врати онамо одкуда је и дотерана (у Аустрију М тај намет као и свиу оно доба био је прохтев београдског везира, коме је царинарница београдска дата као прћија од стране а У Србији је тада било много природна блага па и траве за попашу; на оној страни често је пута Дунав потапао сва поља (као и сада) те су граничари удаљени од Фрушке Горе, морали бегати са овцама и свом стоком и тражити станишта по Србији (а то је и за последњих 20 година било већ неколико пута); да се отуда после, кад прилике настану, опет врате своме дому. И онда извесно, потекла је и та такса — мандра, о којој се ништа даље незна од 23. Марта 1840. године!.

т1., Аренда камених мајдама. (О копању камена за зидање кућа, калдрме, било је раније законодавне одлуке (тач. 13. уредбе од 13. Марта 1840. год. Али о такси каквој незна се данас нишлаа више, но да је она постојала и 1942. год. и данас и то за онај камен у околини Београда намењен шпекулацији, док 14. јуна 1845. није Поа наплаћује за државну касу, без обзира да ли је за домађу или шшекулативну потребу по 2 цванцика од кубнога хвата »из ког