Неколико чланака о нашим јавним пословима : (у споменицу господину Мијаилу Л. Ђурићу п. преседнику тргов. омладине и директору "Трговинског гласника" и.т.д. и.т.д.)

но ИСТОРИСКИ ПРЕГЛЕД ДРЖАВНЕ ПОМОЋИ

се плаћања ни правитељство не изузима». Тек 9. Јула 1860. године, из разлога, „што ни у једној ошштини у Србији није давато копање камена под аренду за рачун правитељства, осем у Београду“... _то је решено: »да правитељство одустане од наплаћивања аренде на камене мајдане у атару општине београдске и да се исти мајдани општини београдској уступе.»

— У доба о коме је реч, био је у околини Београда познат само један камени мајдан под познатим и сада именом >» ТГаш-мајдан.>

"До 1860. године значај његов био је двојаки: на камен вађен за домаћу потребу није наплаћивана никаква аренда, до 18945; а од тада до 1860. наплаћивано је 2 цванц. од куб. хвата без раз лике —- вазда у корист касе државне. Тек 1860 године »право арендирања камених мајдана>» прешло је на општину београдску. |

Данас, у доба кад су приватни мајдани камени једини да задовоље потребе становништва и да га —- камен —- извозе ван атара Београда, општина непоказује никакав приход од овог свог законом признатог јој права! То би било за осуду у то. лико, што се није бар састарала да на другом месту добије накнаду. Сад, при увађању трошарине, не треба губити из вида и ово законом стечено право. — Но ако је аренда камених мај. дана тако прошла, ошштина београдска у приходу своме бележи 1350:10 дин. од својих мајдана. —

Такса за тотврђење тпатија. 26. Јуна 1846. године у доба кад је правитељство и само било расположено да општини помогне у подмиривању потреба, поред осталих помоћи њој је дато право да за установу си таилеског фонда, »сваки» који