Неколико чланака о нашим јавним пословима : (у споменицу господину Мијаилу Л. Ђурићу п. преседнику тргов. омладине и директору "Трговинског гласника" и.т.д. и.т.д.)

64 - УГОВОР О НАБАВЦИ СОЛИ

Ето видите г. бе да "не ваља баш у свачему ни попуштати. Ако су нама 40,000. ос аустриских добро дошли, нису ни њима наших 20,000.ооо на одмет, па се морамо обострано штедети. Али, ми имамо и других задатака и других интереса, које '"несмемо малодушно напуштати једино за то, да би МОГЛИ »таворити» од онога што би нам се хтело уделити по поли одрицања свију других интереса наших.»

7. 28 Новембра 1900. год. »Законитост је у броју 66. донела мој чланак који гласи: ____>Толика ларма ни око шта. Дакле »Уштеда «, коју је постигла управа монопола у годишњој добити од 300.000 дин. свела се, како данас рече »Тргов. Гласник«, на ој = 30.000 дин. »4 кад се срачуна ч шттерес на суму "илао би се визе тла_ћала со то старом уговору, онда за 10 година елокупна уштеда биће преко 800 000 дин « или за — 100 _ година биће преко 3,000. 000.- Тако, — таку ми ракију пеци! — Оно до душе меправедно сам натао _„Тргов. Гласник«; али ће то бити мање зла од онога, што баш у његовим ступцима да нађе (први пут) места унптеда и успех монополске управе »у онако огромној цифри«.... кад је он представник трговине и сабраћаја, најпознатији с овим артиклом могао и требао на први поглед да чосумља у »истинитост њену«, или најмање да је са — резервом донесе!... Моје је задовољство оваким објашњењем потпуно оправдано. Ја очекујем сада само то: да нам » Гргов. Гласник« покаже и другу »добит« коју сам ја у неколико нагласио у „чланку данашњег броја » Српски Гласник« и који је доста наопако пропра тило његово уредништво. У