Неколико чланака о нашим јавним пословима : (у споменицу господину Мијаилу Л. Ђурићу п. преседнику тргов. омладине и директору "Трговинског гласника" и.т.д. и.т.д.)

АЦА МИЛОВАНОВИЋ 65

8., Српском Гласнику

(Одговор на његове политичко-привредно-књижевне измотације, у броју 23. од 28. Новембра 1900. године. Види страну 59 ове књижице.)

У доба кад се повела реч о новом уговору за набавку соли, »Српски Гласникс и необзирући се на то и остало с њим у вези, изволео је и нехотице признати потребу: »корекшњит и ако је икако могуће и суседско-тријалаелскисг односа нашит са моћном монаргтијом « избегавајући > онако тпежањ тполоувиј учинити још месноснијим буди каквим корацима с налие стране који би се у Бечу и Шеиппм могла сма“. тралац као непријалаељски.« (бр. 17.) 5 =

То што он тада рече мени је послужило за разлог да му свратим пажњу на овај нови уговор о набавци соли и га му с доказима представим штетност по српске интересе од тог уговора; па да ра-

. суди и сам колико се њиме успело оној тежњи ње-

говој о — »корекшним«< нашим односима са »суседном моћном монархијом«. И то, што ја учиних није за то, што ми је »Српски Гласник« прирастао за срце, нити опет за то, што у времену наше данашње »уставности« кад се незна ни »ко је коме роде, покушах (први пут у животу) да пуним ступце његове (и њигове) да би се њима удобрио (како су то многи моји млади пријатељи схватили и оценили), но једино за то, што у њему а кроз »њега« у њит једва једном запазих паметано заступање стварних интереса народних, ради чега ја не двојим никога нити се обзирем »лево ни десно« па »куд лукло да пукло« ! –

Али какво разочарење: после 6 дана »Српски Гласник « поводом мог чланка (бр. 23) пропраћајући моје »финансијско-економско дипломатске аргументације« са својим измотацијама просто на просто

ХУ-та Неколико чланака 5