Неколико чланака о нашим јавним пословима : (у споменицу господину Мијаилу Л. Ђурићу п. преседнику тргов. омладине и директору "Трговинског гласника" и.т.д. и.т.д.)

аса миловановитћ 69

нарну конвенцију! како и зашто — хајд да вам речем ја! - -

На годину дана пре 1892. године, постојали су између Немачке ч Аустаро- Угарске овакви трговински односи у „погледу“ на — стоку:

Увоз стоке из једне у другу државу био је произвољан, и једна и друга страна, није о том имала нарочитих уговора ни скрупула друкчијих од оних „највећег повлашћења“ — одрешене су биле руке и за једну и другу страну; па су их свака за се према приликама и употребљавале. А то јеу ствари било тд: потчињеност Угарске стоке на немачком земљишту и пијацама у највећој мери.

Немачка је по сили свога права, на земљишту своме, зло и црње од зла, радила при увозу са Угарском стоком (извесно томе се била научила од Маџара у радњи са нашом стоком); из буди каквих (било оправданих или неоправданих) разлога она је враћала целе возове с Угарском стоком, па кад-кад као разбојник поништавала је и пљачкала.

Од тога „права“ није испуштала из ока чак ни оне товаре, који су само пролазили њеном територијом за — Лондон и др. места. И то право беше јој ван спора: у својој је кући па ради штаи како хоће и може, у толико ПИ иде је на тај начин могла својој стоци да обезбеди Лондон. и друге пијаце па да с погледом на »увзајамност« не страхује од сличних поступака за своју. стоку на територији Аустро-Угарској.

___ Угарска међутим са својим ПИО стоке или бар са онолико колико гаможе добити од нас, Бугара и Румуна; упућена је на Пемачку, па и Енглеску а не на — Оријенталске пијаце. Њен је