Неколико чланака о нашим јавним пословима : (у споменицу господину Мијаилу Л. Ђурићу п. преседнику тргов. омладине и директору "Трговинског гласника" и.т.д. и.т.д.)

АТА МИЛОВАНОВИЋ О

годишње 22.500 тона, цена би у том | била још јефтинија — 32 динара од тоне....«

Као што видите овде су равно та облика који_ утичу на цене: »купити«, »узети«, »потрошити«. Ако узмемо да је »купити« и »узети« једне и исто, — онај трећи »потрошити«, био би други, дакле само — два, један другоме противни. |

У погледу на мању цену, дакле на веђу хасну нашу, први облик (купити-узети) имао би то »својство« да на сваки начин У О ИМО Поди О што

2.500 тона. Ту нам неби требало много, но да со сласжемо у = магацине.

И то би био — наш интерес. |

У погледу на већу цену, или на праву цену дакле на хасну Румуна, други облик (истрошилти) имао би то »својство« да се количина куповине потчињава количини стварне годишње потрошње. И то би био — интерес Румуна.

Питање је сада: шиша треба узети за мерило мање цене; пи друго: чији су управо интереси ту заступљени, кад их видимо супротне између уговорача т. ј. оно што је наш интерес, није интерес Румуна (да само гомиламо со) и оно, што је интерес Румуна није интерес наш (да тлаћамо већу цену)"

ја то тако зборим по-ономе, како нам ту ствар » објашњава» Тр. Гл. колико тек да се види, како мало води рачуна о чињеницама које погодбу чине. Међутим, ту У самој ствари и нема спора о томе; јер је за мерило узета потрошња солљ (а не купо. вина — узимање) и јер је то Трг. Гл. говорећи о добиттку признао и сам у речима: „... Зависио би колико ће дакле држава годишње потрошити соли...»

Дакле мерило је: годишња потрошња соли румунске, а не — куповина !