Неколико чланака о нашим јавним пословима : (у споменицу господину Мијаилу Л. Ђурићу п. преседнику тргов. омладине и директору "Трговинског гласника" и.т.д. и.т.д.)

80 УГОВОР О НАБАВЦИ СОЛИ

__То, што реко смо, објасниће у неколико ова прича од тари лица некадањиг тарговаца.

Први. — Випа доттјака Рошпше...

Други. — Бог ти добро дао; седи...

(Па су_онда засели и' разговор водили по нашти !)

Први. — Ама брате вамату „Србији сада све иде на добро и подржи Боже и на даље! Чисто нисам веровао, да је то истина, па дођох да се видим са родбином и да се том приликом о томе баш „лично уверим.

Други. — Хе, па то није ништа чудно, напротив све је природно и како треба. Захваљујем вам лепо и Бог зна како, што сте се потрудили да дођете. Управо, ми смо давно и очекивали...

Први. — Благодарим вам на дочеку, који ће ми вазда остати, мила успомена. Но, како сам обећао Миталаћу, да овом приликом сазнам ваше мишлење о камарашијама са сољу, а време за повратак већ је на измаку, то вам у име његово, могу унапред рећи: да он жели и на даље да остане с вама у трговинским односима, аи по цену добрих уступака...

Други. — Радо се одазивам вашој жељи; али како сам сад у великом послу. то будите добри сачекати мог писара коме“ ћу наредити да вам дами сам дефинитиван одговор.

(Дошао је г. писар,ј који је с претходним упознат, а кога бележимо са »трећи», пазе оним „први“ продужили).

Трећи. — Ми примамо понуду и једини услов постављамо: нижу цену од досадање. (Маравна ствар; писар је без обзира на то, што је имао понуду од друге трговачке куће, за исту куповину, са којом свога шефа није ни упознао, па је заборавио да