Немачки буџет

173

бодавне власти од два степена; наредбодавци првог степена су Министры, а старешине надлештва и одељења су наредбодавци другога степена (чл. 57. зак. о држ. рачуноводству). И српски буџет познаје пословни период (егзерсис), који се у закону о државном рачуноводству, сасвим погрешно, по моме мишљењу, назива „рачунском годином“, и он траје до 1. априла по истеку буџетске године (чл. 2. закона о држ. рачуноводству) 1 ). У погледу времена, докле се врше примања, закон о државном рачуноводству прописује: „Сви приходи буџетски за рачун текуће године примају се до 31. јануара идуће године закључно. Дотле су и књиге за увођење државних прихода за ту годину отворене“ (чл. 55). У погледу расхода закон о држ. рачуноводству прописује: „На крају буцетске, финансијске године, 31. децембра сви се кредита затварају. После 31. децембра не може се ангажовати никакав издатак на рачун буџета, партијабуџетских,истекле буцетске године“ (чл. 74.). „Ангажовани и пријављени издаци до 31. децем-

Ц Незгодно je преводити француску реч .exercice“ са „рачунска година*. Кад се каже „годчна,“ онда се већ мисли на време од 12 месеци, док je „рачунска година* година са 15 месеци! Још je незгодније уносити ту реч у наше законодавство, кад већ Устав израз „рачунска година* употребљава у смислу буцетске године. На тај начин, кад закон о државном рачуноводству, на оним местима, где цитира одредбе из Устава (чл. 33. al. 1. и 3. закона о држ. рач.) понавља термин „рачунска година* у смислу буцетске године, он онда ствара једну малу забуну; у једном истом закону налази се један и и исти термин („рачунска година“) употребљен у два сасвим разна значења (у значењу буцетске године и у значењу егзерсиса). Са ових разлога ja сам усвојио термин .пословни буцетски период,“ (в. стр. 94.).