Немачки буџет

174

бра могу се црпсти до краја јануара нове године, д исплативати из државне благајне само до краја фебруара нове године закључно“ (чл. 75.). Изузетно се могу ангажовани и пријављени издаци употребљавати до краја фебруара, а исплаћивати до краја марта идуће буџетске године (чл. 77.). Такође су и код нас могућни накнадни и ванредни кредита (чл. 35 и 36. закона о држ. рачуноводству). Накнадни и ванредни кредита имају се тражити од Народне Скупштине само у оном случају, ако се буџетски резервни кредита покажу као недовољни. У буџету за 1911. годину резервни кредита су предвиђени у суми од 530.000 динара. Према чл. 26. закона о држ. рачуноводству резервни кредита служе ; 1) за омање недовољно предвиђене расходе; 2) за ситне, неименоване потребе у позицијама; 3) за мање ванредне државне потребе. Огромна разлика постоји у погледу благ aјничке службе у Немачко] и у Србијн. Док je благајничка служба у Немачкој организована на модерном систему спајања државне благајничке службе са банкама, дотле у Србији влада највећа децентрализација, бесконачно велики број благајница и каса, па према томе нерационална управа државним новцем. Данае у Србији постоје: 1) Главна Државна Благајница, 2) специјалне благајнице (царинске, поштанско-телеграфске, железничке и т. д.), 3) окружне благајнице. Најважније су окружне благајнице. У њима се прикупљају сви државни приходи из једног