Никола Петровић и његов двор : епилог једне срамне владавине : (збирка аутографских докумената у 18 факсимила)

ОКОРЈЕЛИ АУСТРО - НИЈЕМАЦ

Никад није вјеровао, да ће праведна и велика ствар Савезника однијсти побједу. Као подмукли аустро- њемачки екутоноша, он је са својим сином Петром ликовао кад је руска војска одступала из Галиције, а одушевљавао се причама Даниловим о огромном топу, који руши белгијске и француске градове и ствара « читава језера» са својим гранатама. Аустрију је пазио као око у глави. Ни једне ријечи није противу ње употребио, ни онда кад га је она звала да потпише утаначени мир с њом, ни онда кад је она подизала вјешала у Црној Гори, ни онда кад је на хиљаде Црногораца одвлачила у своје мочварне логоре, ни онда кад је Црна Гора од глади умирала. У кући његова сина Петра свирала се у то вријеме аустријска и њемачка химна, док је у Бечу теферичио средњи његов син Мирко. -

Дошла је велика јулска офанзива маршала Фоша. Нијемци су се из дана у дан повлачили под силним ударцима Савезника. Побједа је Савезничка била обезбијеђена. До посљедњег часа вјеровао је бивши краљ Никола у противно. За то га његова кћи Ксенија прекорава у писму од 19. октобра 1918. год.

« Оставимо наше ствари. — Него, Тата, што ово ба са Њемцима2 Рекох ли ви да ће војнички бити бјениг; »

Фессаа вама“ идико еафалала. Иелле , Маса. | слабе а ал ба.