Никола Петровић и његов двор : епилог једне срамне владавине : (збирка аутографских докумената у 18 факсимила)

93

| ||

САВЈЕТИ ДАНИЛОВИ

За вријеме побједоносне српске офанзиве, што је мислио бивши краљ Никола, а што његов син Данило; Црне су их окупиле мисли. Гледајући слом свога побратима Фердинанда у Софији, бивши краљ се жали сину и страхује за своју судбину. На то га Данило тјеши и поучава: «Акоим воља Савезницима буде да не постојимо ви сами ништа помоћ неће те моћи. Буде ли им воља да се остане, остати ће се; па хтио ко или не хтио. » Али ту га издаје мирноћа: долазе му на памет оних 4000 комита о којима му отац јавља, и он болно узвикује:

«Ако су 4000 комитаџија у Црну Гору стигли и толико агената Србијанских, нема вам данас више тамо ниједног праваша, ноће их све по убијат »

И пошто по његову мишљењу нема више « праваша » ' Црној Гори, треба чекати што ће сеу Србији догодити. Тамо може «свако чудо» да настане. Он већ унапријед осјећа сласт крви. У својој растрованој души он замишља покоље у Србији, смрт краља Петра и Александра, истребљење српске династије — сва зла која може дивља страст да жели. И син оцу дајс савјете да не поквари оно што се ондје спрема, него да буде стрпљив и опрезан.

Ево с каквом пакосном злурадошћу пише о том овај изрод, који је једном требао да сједне на пријесто једне српске државе:

« Проносе се у Ницу најгрђи гласови за Александра, Петра и Пашића од народних посланика и других Србијанаца нехоће ниједан и несмије се