Никола Петровић и његов двор : епилог једне срамне владавине : (збирка аутографских докумената у 18 факсимила)

40

ОТАЦ И СИН ЛОВЋЕН ЗА ПАРЕ, ПАРЕ ЗА КОЦНУ, А ПАРЕ И ТАЈНЕ ЗА ЖЕНУ

Најмлађи син бившега краља, Петар, по злу је познат свима и свакоме. Имајући у себи два највећа порока, коцкарство и разблудност, он је већ самим тим склон да учини све и да не зазире ни од чега. Ништа му није свето. Он може да учини све што божји и људски закони забрањују, а да се при томе његова савјест ни најмање не узбуни. Као такав и као очев мезимац он је добијао у земљи положаје за које није имао никаквијех способности (послије убијства Блажа Бошковића команду његовијем одредом) и у таквим приликама за које он није ни по чему дорастао (команду у европском рату Ловћенскијем одредом). Његова је задаћа била да у Будви дочека аустријског војног аташеја Хупку и да с њим отпочне кобне преговоре. Тајну тих преговора чува он. С њом прави притисак на оца кад год хоће да добије новаца; пријетећи да ће је открити, он постизава све што од својих родитеља затражи.

За то му у новембру 1918. год. отац пише овако:

« Драги сине.

Ти се поново обраћеш мене да пошљем једнога пуномоћника да с тобом пође на просидбу твоје избранице као заступника мог и твоје Мајке, јер иначе велиш да ћеш учинити један скандал у кои ће пострадат част нас двоице и све фамилије; за избјећи ту непријатну могућност ми би били готови одазвати се твојој жељи али само под овим условом: |