Никола Петровић и његов двор : епилог једне срамне владавине : (збирка аутографских докумената у 18 факсимила)

До прије десетак и више година, — рецимо до 1905. — знало се ва краља Николу да изиграва народног пјесника, да је по удајама својих кћери у пријатељству са страним дворовима, да ужива политичку и новчану заштиту Русије и да прима богате дарове од султана. |

О његову народу постојало је историјом посвеЋено мишљење, да је добар и јуначан, али да се пати и да у масама напушта своју земљу ради коре хљеба. Путницима који су пролазили кроз Црну Гору падао је у очи жалостан контраст: дворови династије и биједа народа...

Завођењем устава 1905. год. открива се напокон цио режим, на коме је била заснована владавина у Црној Гори. Крађа државне имовине — прво је што уочава Народно Представништво. За то и долави одмах у самом почетку уставног живота до сукоба између владара, који хоће да прикрије своје злоупотребе, и народа, који хоће да им стане на пут. Од тога времена краљ Никола губи равнотежу. Он претвара свој однос према народу у једну свирепу и беспримјерну политичку борбу, која достиже свој врхунац у мучким убиствима, стрељању и тамницама, али, која послије његове срамне капитулације, завршује у Великој Народној Скупштини у Подгорици са његовим збацивањем с пријестола.

Наравно, тај период његове владавине, тражио је подршке на страни. Он ју је и нашао у Аустрији,