Никола Петровић и његов двор : епилог једне срамне владавине : (збирка аутографских докумената у 18 факсимила)

којој сеје, одповратка Карађорђевића у Србију, краљ Никола све више приближавао и којој је пружио прве податке у Настићевој афери против Срба у АустроУгарској. Глумац, који је својом лукавом игром знао у току 50 година да обмањује и своју околину и своје пријатеље, показао се свијету у правој боји.

Бечке, Петроградске и Цариградске архиве још нијесу проговориле о човјеку, који је био у исто вријеме питомац својих заштитника, плаћеник њихових непријатеља и издајник свога народа. Проговориће и оне! Већ данас може да се са сигурношћу оцрта 'карактер личности, која је Црну Гору довела до пропасти и која је са својом поквареном владавином била једини узрок народних несрећа и патња у тој српској краљевини.

По свом срцу и души краљ Никола припада кругу владалаца из средњега вијека. Саможив, грабљив, силовит, окрутан и лажан, он је у својој држави давао примјер свега што не ваља. Био је крвник, а правио се јагње; пљачкао је све до чега је долазио, а био је побожан, пјевао је о завјетној српској мисли, а сам ју је издавао. Немилосрдно је гонио сваког ко није вршио његову вољу. Емигрантима, који нијесу хтјели да га слијепо служе, спремао је убиства (Љубибратић, Дучић ит.д.) Војводе и прваке народа настојао је да смакне, ако су се само били истакли (војвода Марко Миљанов), а за један прохтјев својих синова био је у стању да мучки убија војне старјешине (смрт бригадира Блажа Бошковића), па да послије тога узима њихове синове код себе као ађутанте. Гдје није могла плоча (камен) да уклони политичког противника, радио је куршум, нож и отров (командир Никола Митровић, Милош Шаулић итд.)