Нова искра

Број 1.

дичних часоииса, лиигући иовсле, скицо и чланке из друштвеног зкивота. Године 1876. иропутова Немачку, Италију, Француску, а нарочито Америку, где се бавио две године.

Нелосредни плод тога путовања била су Цисма и> Рнма и ГГариза, а затим из Америке која су штампана у „Газети Пољској". Та му писма донеше име знаменитога нисца. — После тога још је неколико нута ишао на нут и походио Грчку, Цариград, Палестину и источни дсо Африке (Писма из Африке). Стално зкиви у Варшави а лети проводи у купатилима, најчешће у Закопану у Татрама. — Од 1898. год. је члан Академије Уметности. Већ прве му приповетке и новеле (Стари слуга, Хања, Орсо, Преко степа) задивише маштом, живошћу карактеристике и иоетским осећањем, ма да им се разложно пребацивало да су писане у мало болесном, нервозном и песимистичном расположењу. У неким се дотицао друштвених и домаћих питања, не пттедећи оштре критике и по некад гортсе ироније. Положај сеоског сталежа, његова напуштеност, занемареност и његово необразовање јесте предмет његових неколиких можда најлепших новела (Цртице угљеном, Јанко свирач, За крухом, Бартек победилац). На једанпут се млади писац баци на друго поље, и у великом историском роману Отем и мачем указа се као тако необичаи дар, да томе роману само стихови недостају па да буде прави јуначки спев. Одмах за њим изађоше (као наставак у неку руку) два друга романа: Потои и Госкодии Володијовски. Затим, са необичном живошћу и гипкошћу талента, што задиви цео свет, поново промени предмет и жанр. У роману Вез догмата даде дубоку студију модерна човека који, једно под утицајем данашње ФидосоФије и књи-

жевности, а друго услед иретеране осетљивости и осећаја за лепоту, без занимања, без дужности и обавеза долази до расула свог моралног бића, човека коме се савест затупила, воља ослабила, који у опште нема никаквих уверења, никаквих циљева. Као што је Роаство код Татара било припрема и проба за велике историске романе из XVII века, тако је историска слика из времена Христова „Хајд'мо за њим" претходила претпоследњем делу Сјеикјевича, роману (у три свеске) $г<о УагИз ? (Куда Кеш ?) чији је предмет Неропово гоњење ХришКана и нобеда Хришћанства над многобожачким светом. Последње његово дело, Крсташи, изашло је прошле године у „ Тигодњику илустроваиом " и преведено је у исто време на руски језик. Сјенкјевич је не само знаменити писац романа, него је уонште велики, узорни писац, зналац језика и стилиста коме данас у .1 Гољској равна иема, а мало ће их бити и у свету. Као свима новим азнаменитим појавама у књижевности, тако је и Сјенкјевичу подражавано и подражава се, и његов ј'е утицај веома осетан у начину нисања, у стилу, и у самој композицији. Ми имамо у преводу само омање ириноветке и новеле : Стари слуга, Хања, Орсо, Цртице угљеном, Јапко свирач, За кружом и Из дневника чознањскога учитеља. Колико је то омиљен писац иека послужи поред осталога и то, што је његов ромап Цио гагИз ? преведен на енглески и за неколико недеља продато је 800.000 примерака само у Америци.

УМЕТНОСТ Гордана, ускокова љуба, глума у четири чина. Нааисао Лаза КостиК. — У Народном Позоришту 5. декембра 1898. I. ') Ја не знам над чијом су главом у последње време више и једнодушније изломљена копља критичара, и ко од нас још није осетио „право" и дужност, да се баци каменом за Лазом Костићем .... Гордана је очекивана радознало. И ако је она сама за ширу иублику била потиуно нова, њена трагична историја била је доиста позната. Несрећна судбина њена да чак код критичара матичиних пропадне, њене литералне авантуре у страном преводу и њена изненадна појава после скоро десетогодишњег ћутања, дали су данас томе очекивању нечег чудног и занимљивог. 2 ) Ретке су бурне и авантурске литерарне судбине какву је преживео Лаза Костић. Размажен, уљуљкиван славом, он је брзо, раскошно и као у сну проживео своје цветне дане ; то је било тако рано, тако давно, да се Лаза Костић данас једва ссћа својнх шекспирских амбиција: хладна јесен наступила је врло рано и врло оштро, и с њеним блеђим данима нашао се Лаза Костић одједном напуштен од свију : пријатеља, критике, позоршпта, Матицс, публике. У ствари, сам је Костић осетио велики део те истине, разумео је судбину и испио је ту чашу доста хладно и мирно. Има их који у то време не умеју или неће да осете скромни остатак својих амбиција. Својим натегнутим стиховима, надутим аутобиограФијама или водљикавим иуто-

т ) Штампан! као рукопису 100 кшига. на Цетињу, 1890. 2 ) Летонис М. С. IV. кн>. 1889. Оцењивачи Милан Сапић и Јован Грчић богЛап е, сотеЉе еп цча(;ге ас1ез <1е М. Јј а 2 о КовШсћ, 1гас1иИе <1и тапизсгН зегће е! ;.(1ар1ее а 1а асбпг 1гап<;а1ве раг М. Сћаг1ев Р1§ие1 (СогћеЛ, 1трг1тепе Јеап СгИб.) РеФерат Ј и 1 е в ће таИге-а у „Јоигпа! <1ев Вбђа^в" од 27. (8. јуна)маја, 1891.