Нова искра

Бгој 2.

Н 0 В А И С К Р А

Стгана 31.

Реклама сувишних није било, јер им нико више не верује, али се знало да управа снрема српски репертоар, нарочито старих српских писада. Чуло се и за прву свечану представу, и но пројекту који се овамо споља ширио, на Стеријином вечеру говорило би с-е неколико речи о Стерији (соп^егепсе) . Међутим управа је то заменила двама пролозима, од којих нарочито први то изненађење није срећно донео. Он је нека апотеоза поезији и Стерији, који се покрај све борбе и искушења „богиље практичног живота" приволео царству небескоме и приклонио главу некој врло гломазној и „практичној" (користимо се терминологијом Гавриловићевомипрепоручујемо је поетама) лири, и потом (без бенгалске ватре) примио трнов венац. Стихови су разуме се р1)ави. Други пролог једнак 110 стиху, требао је да буде срећпији због декламатора г. Гавриловића, који је већ чувен као прослављач стихова Брзакових. Овога пута он их је научио далеко горе но шсад, и ми смо слушали искиданог реч по реч „пригодног" Брзака. Иначе је слика са народним костимом нарочито из Стеријина репертоара на позорници била врло лепо и смишљено удешена. Зла о/сена и Београд пекад и сад играни су врло добро. Остављамо да другом приликом речемо коју више о Стерији и љима, и заустављамо се само мало на првој. Г-ђа Тодосићка и г. И. Станојевић играли су те вечери ванредно. Ако их овај успех но намами да оду даље но што комични елеменат Стеријин може поднети па да остане пријатан (г. Станојевић се већ показивао склон), и ако даљи труд посвете само још на глачање ситнијих и неизрађенијих сцена, Султана ТрифиКка и Срета чизмар постаће омиљене личности репертоара, и биће најзаслужнија потпора и Стеријином и целом националном репертоару. Не заборављамо ни захвалност осталима који су се испуњени искреном пијететом према Стерији одиста трудили да Стеријино вече испаде свечано. Норед вредних глумаца за ово заслуга је и музике, која истина није толико прославила Шлезипгера, али која је у оним свечаним тренуцима, када смо били навикнути да све осетимо као велико и свечано, својом скромном мелодијом и хармонијом била доста у складу са целом вечери. Стеријино вече испало је врло добро. Управа није могла наћи лепше завршне представе старој години, ни лепшег увода своме новом програму, коме је, ако се оствари, Стеријино вече одиста сјајан пролог; и ако нисмо себи забранили да одајемо хвалу управи позоришној, онда кад то она заслужује, правда је, да то данас учинимо. ш. * У прошлом броју у члангсу о Гордани, од грешлка које кваре смисао исправљамо речи; доиста иоаната, количипа, траигчарске, вршак, замамљиво , (код Кџстима) она нису аомогла , — са: доста иозната } комична, трагичне, врисак, зомимљиво, он није иомогао. М у 3 И К А Број музичара нове талијанске школе сваким даном расте и после Маскањија, Леонкавала, Пучинија и др., данас заузима најугледније Место међу њима свештеник Лоренцо Перози. Пероза је интензиван таленат у композицијама духовног стила. Поред омањих добрих композиција у стилу строго црквене, истакао се Перози нарочито пре две године са једним врло замашним и величанственим делом у стилу драмске духовне музике: Огак>по — „Васкресење Лазарево." Сада опет читамо по свима талијанским новинама, да је Перози сјајан успех постигао и с другом најновијом композицијом те врсте: Ога^опо — „Васкресење Христово," — која је приказана под управом његовом претпрошле недеље у цркви Св. Апостола у Риму. Ово величанствено дело компоновано је за соло певаче, хор и велики оркестар са оргуљом, Огромна маса

најотменије публике присуствовалаје у цркви св. Апостола том концерту и бурним одобравањем одликовала је писца и диригента после сваке сјајно одсвиране пијесе. Оркестар позоришта „Костанци" био је за ову прилику увећан, а хор певача допунише својевољно многи одушевљени дилетанти из аристократских кругова. После концерта одликован је ГГерози у нарочитој аудијенцији од Папе Лава XIII. титулом уаравитеља вагиканске иевачке гиколе и подарено му је стално место хоровођа певача сикстинске капеле. Према томе, данас Перози заузима веома угледан положај у Ватикану, а знаменито место у историји музике, познато и чувено по Палестринију, Алегрију и др.... Према извештајима берлинских новина дириговаће Перози још ове концертне сезоне у Берлину једну од својих овде наведених композиција. ■Ч: Познати Пијетро Маскањи, компониста опере „Сауа11епа гиз^еапа", оснивач нове талијанске школе а садањи директор музичке школе „Коашш" у Пезару, приказао је своју последњу оперу „2п§" у позоришту „Костанци" у Риму. У либрету за ову оперу обрађена је јапанска бајка: постандк цвета ириса. Према извештајима талијанских новина нема сумње, да је ово дело једно од интересантнијих његових композиција идајелепо и карактеристично по изради инструменталној, јер је Маскањи за ту сврху више месеци проучавао карактеристику јапанских музичких инструмената по приватним збиркама талијанских богаташа. Ова опера удешена је за клавир и издата код Рикордија & Комп. у Милану. „1пз" приказаће се први пут у Немачкој у Франкфурту на Ма.јни још ове сезоне. * Ускоро после прве представе опере „1пз" дириговао је Маскањи у засебном концерту своју симФонију „Леопардгл". То је композиција чисте инструменталне музике и далеко мање занимљива од његових опера. * Комична опера „Дона Дијана" од Е. Р. ил. Резничека у слободној преради Моретове комедије („БеаЗеп со1 е1 (1е8<1еп") приказана је прошлог месеца и у бечкој опери. Али већ раније, 15. декембра 1895. год. одсвирали су Филхармоничари у III. концерту, а под управом славног Ханса Рихтера, увертиру из те опере и тадаје примљена од стране публике и критичара са особитом похвалом. Дело се одликује свежином стила, укусном и духовитом израдом појединих тема, а нарочито — богатом инструментацијом (ВегПог). Лепотом израде истичу се поглавито ове тачке : „1п■кегтегио &п<;а841Со", пшанска народна песма, серенада и перуванска романса Дијанина уз пра.тњу виоле „сГ атоиг" и гитаре. Резничек роћен је 4. маја 1860. год. у Бечу, где је свршио консерваторијум; данас стално живи у Прагу. — вл —

Р А 3 Н О Нови „краљ француских иесника ". После смрти Етјена Маларме остао је празан престо „краља Француских песника". Због тога париске новине „Тетра" обратише се свима Француским песницнма, и млађим и старијим, са питањем : ко је заслужан те круне ? Многи од 60 песника одговорише, да им не треба никакав поглавар, јер им је и без њега добро ; а нарочито су противни томе и због тога што је тешко објаснити потребу таквога поглаварства. Остали дадоше своје одговоре. „Тешрз" је скупио