Нова искра

Бро.ј 2.

онај исти министар, који јој је дао први наставни план (распоред предмета на разреде и часове), па да 1881. добије и прве утврђене програме предавања" (Историј. иреглед , стр. 8). Те знамените године за средњошколску наставу, уз суделовање свију колегија и најистакнутијих наставничких снага у њима, састављен је и нов наставни план, којим је одмењен онај од 1873. Па шта је свим тим урађено за нашу средњу школу ? — Уређење од 1863., са утврђеним наставним плановима од 1873. и 1881. и ирограмима, остварено је, према тадашњим наставничким снагама како се најбоље могло, а у накнаду за напуштену класичну гимназију (од 1853.—1863.), дат је мах савременом, националном хуманизму, истичући бројем часова и свим осталим српски језик са старим словенским и књижевноптћу, као и нове, туђе језике, немачки и Француски. Да овакав рад за средњу школу одговара Новаковићевим начелима, која смо пред овом цртом истакли, — јасно је ; али исто тако види се и у свем осталом раду његову да се он руководи тим начелима. Међу лепа, родољубива и државнички увиђавна дела Новаковићева спада и враћање (1873.) пок. Ђ. Даничића из Загреба у Београд, на катедру проФесора Велике Школе. Тим, ако се већ и није могло више поправити све оно, што је на штету српске науке и Српства учињено одузимањем катедре овом највећем српском Филологу и одласком његовим у Загреб, — опет за то, Новаковић је, вративши Даничића у Београд, на катедру Велике Школе, колико се више могло исправио и — загладио погрешку свога претходника на миниетарској столици. Прво своје министровање завршио је Новаковић 22. октобра 1873., за тим се као министар просвете враћао још двапут на исто место: 25. новембра 1874. до 19. новембра 1875. и 19. октобра 1880. до 21. септембра 1883. У међу времену наведених датума вратио се за библиотекара Нар. Библиотеке, па је (1874.) постао професор Вел. Школе и бивао као министар на расположењу. После трећег министровања, постане члан Државног Савета (1883.). 1884. примио је министарство унутрашњих послова, а за тим се 1885. врати у Државни Савет, одакле је 25. септембра 1886. послан за посланика у Цариграду. 10. септембра 1891. стављен је као посланик на расположење. Указом од 25. јуна 1895., као председнику Државног Савета, поверено му је председништво министарског Савета и министарство спољних послова, а 17. децембра 1896. уважена му је оставка и стављен је на расположење. 27. новембра 1897. опет је поставл>ен за посланика у Цариграду, које место и сад заузима. И ако је овако сјајно напредовање Новаковићево у државној служби одговарало његовим ретким сцособностима, опет као што смо напред видели, његово, нарочито треће, министровање,

као министра просвете, дубоког је трага оставило не само у средњој него и у основној школи, и у целокуиној просвети у Србији. Тада је донесен и закон о основној школи, који је прошле године одмењен новим, садашњим. Закон о црквеним властима довео га је у сукоб са тадашњом црквеном хијерархијом. И ма да се он упињао, да „црквено иитање", које се услед тога истакло, сведе на ноштовање или не — земаљских закона, оиет за то противна страна успела је да му даде значај „канонски", у многом и иолитички, и да њиме заинтересује православље и — политику изван међа краљевине Србије. Ток догађаја и интереси земаљски временом су учинили, да и једна и друга страна попусти и преда забораву ту доста дугу и огорчену борбу тако, да је Новаковић за последњег свог министрбвања, као министар спољашњих иослова, баш од те стране, од које је пређе био најжешће нападан, црпао иомоћи и добивао иотпоре у службено политичким нословима својим. Наравно, да овакав завршетак тога спора чини част и једној и другој страни, и један је од ретких, лепих примера у нашем јавном, политичком животу, како се и најогорченија борба може предати забораву, кад то заповедају користи земље и народа. Али, заузимајући високо истакнут политички положај, Новаковић није могао бити поштеђен ни од иоследица чисто политичке, партијске борбе, која је у нас узимала често толико размере, да је у бригу бацала искрене и увиђавне патриоте и родољубе. Међу овима био је доиста и Стојан Новаковић. И ако је и сам припадао једној од политичких партија, напредној странци, опет за то, то му није ништа сметало да у дну душе осуђује небратску и дивљу, страначку борбу ; да се и као високо истакнут државни службеник, и као одличан научник и књижевник; испне на ону узвишену и светлу висину, са које се догледа само истинска корист земље и народа. Како јеНоваковић знао запостављати користи страначке користима државним и народним, о том има ваздан доказа и лепих примера. Само један навешћемо овде. Један пут дође к њему, као министру просвете, неки учитељ да моли за премештај. Новаковић му одговори, да га за сад не може преместити и да се стрпи онде, где је. Учитељ је дуго молио и кад је видео да ништа не помаже, извади из џепа напредњачку карту и покаже је министру, надајући се да ће га то омекшати и одобровољити. Новаковић му на то рекне: „Господине, ово је Министарство Просвете а не Главни Одбор напредне странке. Ни хиљаду Вам карата неће помоћи да добијете иремештај." Учитељ се на то покуњи и изађе. Осим тога иримера, има их ваздан из којих се може видети, како се Новаковић знао узвишавати не само над страначким интересима него и