Нова искра

С тгана 68.

Н 0 В А И С К Р А

Б гој 4.

је најпре позвано да је нружа нублици. Јер драма није за читање него за гледање. Док је роман потпун чим се штампа, драма је непотпуна ако сс не представља. Штамнана драма је као роман без неких листова. Све то показује да ми имамо права обратити се Позоришту кад тражимо помоћ за књижевност. Ми можемо тражити да и оно одговори потребама наше књижевности и да нам изнесе и стално одржава делину наше драме, њене главније представнике, од најранијег до најскоријег. Могло би нам се рећи да на то имамо мање права кад је реч о нашем Позоришту. Наше Позориште не може у толикој мери помагати књижевност колико ми хоћемо. Оно не може развити српски репертоар на штету онога који је њему из разних узрока пречи. Оно мора, тако се једанпут једна управа бранила од сличних жеља публике, да одржава разноврстан репертоар јер, како је једино а публика неједнака, то мора да угађа разноврсним укусима, и онда му врло мало средстава остаје да угађа књижевности. И ми то разумемо, али ми указујемо на то да има један не мали део праве позоришне публике којој баш српски репертоар треба, и да ту публику треба задовољити тако исто као и осталу. Има пуно ђака који су, школом и читањем, упућени на познавање надионалне драме и које наставниди имају права упутити најпре, а у случајевима кад драма није штампана као што то код нас често бива, само на Позориште. И сами наставници очекују да им ту потребу Позориште задовољи. Најзад, и сви други, а њих такође није мали број, који се интересују за нашу књижевност имају права очекивати то исто од Позоришта. Сви ови које поменусмо, сачињавају један добар део публике и имају права да траже од Позоришта толико исто иредусретљивости колико се указује осталима. И ако њих за сада нема толики број колико осталих, биће их, надајмо се, временом све више. Тај се део публике издвојио и постајаће све јачи. Н>ега ради треба развити српски репертоар до потнуног прегледа српске драме. И не само њега ради. Позориште је и иначе дужно да то учини. Оно је, и по свом устројству, и по потребама које су га изазвале, и по својој дужности субвенционисаног позоришта, позвано да негује националну драму. Узмите само закон о Позоришту који је ту скоро цитиран у штампи, па ћете видети колико му се задатака одређује у погледу неговања националне дра.ме. Све то, дакле, и очекивања публике, и циљеви којима Позориште служи, и интереси књижевности дају нам права да од Позоришта очекујемо један репертоар који би представљао целокупну нашу драмску књижевност. Како одговара Позориште овом очекивању ? Како је заступљен национални репертоар у њему ? Никако, може се без претеривања рећи. Позориште је (и ја ово не говорим на памет него по званичним подацима, штампаним у Делу , о стању за последње две сезоне пред овом) у главном свело цео национални репертоар на комаде најновије (комади Г. Г. Цветића, Љубинка, и др.) чија је литерарна вредност позната; и, зар у накнаду што је запоставило старије и у очинској бризи да омили посао младим и обећавајућим талентима, отвара широм своја врата свима новим комадима, почињући од Венедете Г. Градимира Драгашевића па до Боја па Пожаревцу од Г. Г. Ј. Несторовића и Љ. Тшрића. Одиста, национални репертоар одржавају само Г. Г. Дветић, Љубинко, Ј. Веселиновић, Б. Нушић, С. ЈеФтић, В. Миљковић поред других (Г. Г. М. Ибровац, М. Ђуричић итд.) који се често, и ако у виду метеора, јављају. Старија или мало старија драма готово је са свим заборављена и јавл.а се врло рстко. Ако сс чудпим случајем одржао Максим ЦрнојевиК Г. Л. Костића и Мерима са Добрилом и Миленком Г. М. Бана, и ако се по каткад јави Стаиоје Главаш Јакшићсв са Вером и слободом Г. Д. Илића, то вам је све што сведочи о некаквој пажњи По-

зоришта нрема ранијој драми. И, да исцрпим све, унрава увек држи у ириправности, поред Округићеве Шокице и Подвале Г. Глишића о великим празницима, још и по једног Хајдук-Вељка (Г. Ј. Драгашевић), Милоша ОбреиовиКа (М. Максимовић), Маркову Сабљу (Г. Ј. Ђорђевић) за разне народне празнике, или Милоша Обили&а (Ј. Суботић) за Видовдан, и Цвети (Г. М. Бан) за празник истога имена или за дан прославе шездесетогодишњице Краљеве Гарде. И то вам је цео репертоар који је Позориште одабрало у области националне драме. И додајте још томе распоред и спремање представа и распоред улога који одговарају оваквом избору комада, па ћете видети како се Позориште понаша према националној драми. Јасно ће вам бити да је оно раскрстило с њом ; не отворено, до душе, и чувајући понешто заклона ради, али тек раскрстило. Јер кад оно, као што смо по овом прегледу видели, одржава ста.лно као једини српски репертоар само најновије комаде, оне који су тек за ових последњих пет шест година постали, а из ранијег доба само два три, и то само ради потреба које немају никакве везе са књижевношћу ; и кад та два три старија комада махом нису од правих представника наше драме него од писаца који су, повађајући се за осталима, још у доба младости своје, написали само по један комад, без већих литерарних прстенсија — онда јс јасно да се наша народна драма у нашем Народном Позоришту изтубила. Павле Поиовић (наставиће се)

Беч, јануара 1899. год. Са сликарске изложбе у Дому Уметмости. Ма да је свуда по Бечу ова изложба објављена као „изложба акварела" ипак морам овом својем писму онај горњи натпис ставити, јер мимо аквареле ми се овде сусрећемо и са продуктима који никако не долазе у аквареле — већ у слике масном бојом рађене. Изложба је почетком нашег јануара отворена и веома је добро заступљена: има и бечких а има и туђих сликара: Француза, Енглеза. — Она је у Дому Уметности (Кипз^егћаиз). Чим се уђе у сале одмах пада у очи нови начин декорисања: сецесијонски ! Па то се опажа и на многим сликама, тамо изложеним. Гдекоји тврде да је таквих слика било и пре појаве сецесије, баш у самом Дому Уметностн, само то сада, наравно, више у очи пада. Како му драго, ја се у овом писму нећу додиривати „сецесије". Нови неки правац пак у овогодишњу изложбу унели су инглески акварелисти, чланови друштва Коуа1 1п81лћгке оГ Раш<;ег8 т \Уа(:ег Со1оигд и другог Коуа1 8соШвћ АсаЛету. А да је тај њихов начин са допадањем примљен сведочи околност : што су им слике већ у воликом броју за откуп „капарисане". Међу Бечким акварелистима има и нових људи који се хватају и новог пута: Башаи!;, НиррагЉсћЉсћ, О-гапег, Рфрјсћ и др. Од немачких сликара особито су заступљени Напз аш ЕпДе и МоДегзћоп ; па онда : Оуегћеск, Уо;е1ег, 8аШег и др. И пластика је заступљена н то „мала. пластика": ситнији радови, али не но вредности већ по облику ситнији. Лспи су радови пластичара : Ка^ћаизку и БЈеШчсћ-а, али се особито одликује декоративним Фигурама Француз Ејх Мавзеаи (Рапз),Богато је заступљен и минхенски илустр. лист (сецесијонског правца) „Ји§еш1": у изложби има 189 оригиналних слика за „Ји^еп(1- рађсних. Овај лист излази